Наплата пореза, папири одлазе у историју

Наплата пореза и доприноса преко само једног обрасца и једног рачуна, уместо стотину старих, почиње 1. јануара. Међутим, док се систем не ухода, послодавци ће прва два месеца морати паралелно да раде и стари обрачун. Одлука о томе донета је у последњем тренутку, амандманом на Закон о пореском поступку.

Пет и по милиона папирних пријава годишње само за доприносе и порез на плате, фирме предају, а порески службеници податке пренесу у рачунаре, на шта троше више од пола радног времена. Нови систем укида папире на обе стране. На обуци коју организује Пореска управа све је већа гужва, а има књиговођа из целе Србије.

Недељка Кузмановић из Смедеревске Паланке каже да ће у почетку да буде мало теже, али да ће касније бити много лакше.

Остоја Миливојевић из Жагубице каже да је могућност грешке сведена на минимум. "Постоји могућност исправке пре него што се пореска пријава поднесе и региструје у Управи прихода", објашњава Миливојевић.

Једна пореска пријава замениће 11 старих, а један рачун 205 различитих. Међутим, још два месеца, књиговође ће паралелно попуњавати и старо и ново.

"На тај начин ћемо евентуално спречити да због неких техничких грешака, без обзира да ли су на страни пореске управе или обвезника, случајно неко у јануару или фебруару остане без плате", каже помоћник директора Пореске управе Саша Дулић.

За нови начин наплате неопходан је сертификовани електронски потпис, који је до сада узело 40.000 власника. Поставља се питање да ли је то довољно, ако имамо више од 300.000 предузећа.

Помоћник директора Пореске управе Саша Дулић каже да је опште познато да у Србији има великих књиговодствених агенција које воде по 100 до 150 пореских обвезника и да они практично могу са једним сертификатом да поднесу за све.

Трећину тих сертификата издала је Привредна комора, као једно од четири тела која задовољавају високе критерујуме заштите података. Процењују да нови систем доноси велике уштеде привреди.

Душан Бердић из Привредне коморе Србије каже да су процене да у овом моменту том променом може да се уштеди око милијарду, милијарду и по динара годишње.

"Кад би сви сервиси који могу релативно брзо да се пребаце у дигиталну форму, цифра која би била практично уштеда из буџета Србије, може у релативно кратком року да се попне до 300 милиона евра годишње", каже Бердић.

Први корак је обједињена електронска наплата пореза и доприноса. Колико су порезници и послодавци спремно ушли у то, знаће се у јануару, када почиње исплата зарада.