НАЛЕД против сиве економије

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) покренула је двогодишњи програм сузбијања сиве екомије која чини 30 одсто бруто домаћег производа у Србији.

Како је речено на скупу о спречавању сиве економије, програм ће бити реализован уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и даће конкретне препоруке Влади Србије за смањење обима нелегалног пословања и промета.

Директорка Мисије УСАИД-а у Србији Сузан Фриц навела је да је ниво сиве економије у Србији од 30 одсто БДП-а према студији УСАИД-а, два пута већи него у Чешкој или Словачкој.

"Смањење обима сиве економије довело би до повећања пореских прихода у Србији од један одсто БДП-а у периоду од три године. То су 33 милијарде динара које би могло да се искористе", истакла је Фриц.

Оценила је да је сива економија много виша од ненаплаћеног пореза, јер доводи до нелојалне конкуренције, смањене могућности легалног запошљавања и немогућности контролисања безбедности производа.

Како је истакла, сива економија спречава економски раст, и просперитет предузећа, грађана и Владе Србије.

Председник Управног одбора НАЛЕД-а Владан Атанасијевић рекао је да су нелегално запошљавање и нелегална продаја робе два основна облика сиве економије у Србији.

"Свако четврто предузеће у Србији ради изван законских оквира. Буџет годишње губи три милијарде евра због неплаћених пореза од пословања привреде у сивој зони", навео је Атанасијевић.

Истакао је и да тај новац не стиже до оних којима је најпотребнији, као што су социјално угрожени грађани и установе здравственог осигурања.

Атанасијевић је најавио да ће Влади Србије бити дате препоруке, пошто до сада држава није била довољно ефикасна "у репресивним мерама" у смањењу сиве економије.

Навео је да је проблем на који је НАЛЕД указао у својој сивој књизи то што инспекцијски органи нису јединствени, већ су распоређени у неколико министрастава, тако да не постоји јединствена надлежност инспекцијских организација.

Саветник министра привреде Ана Трбовић сматра да је потребна промена "кровног" закона о инспекцијама, да би се вршила и контрола оних који нелегално послују, а не само оних који послују по закону.

Осим мера државе, важно је да грађани схвате да сива економија није социјална категорија.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа наводи да сваки човек који ради на бувљаку има зараду четири пута већу од председника Владе, али, напомиње Кнежевић, "нико не каже да треба да их затварамо", већ да треба да плаћају порезе.

Сузбијањем сиве економије створиће се услови и за привлачење страних инвестиција.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм истиче да је предузећима која желе да улажу у Србији важан стабилан и сигуран амбијент пословања.

"Желим да подсетим и да сива економија постоји у свим земљама, али у Србији она обухвата 30 одсто пословања, а у Немачкој рецимо 14 одсто", наводи Вилхелм.

Према анализи НАЛЕД-а, новац који држава губи сваке године због сиве економије био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља, да се опреме све опште и специјалне болнице, финансирају плате ватрогасаца и лекара, а са преосталим износом преполови дефицит буџета.