Година почетка нове српске економије

Наредна година неће бити лака, али имамо шансу за успех реформи неопходних за раст здраве економије, оцењено је на скупу "Економска политика Србије у 2014". Пресудну улогу у томе имаће измене четири закона - о приватизацији, стечају, изградњи и раду.

Предуго је привреда у маказама дневне политике и стратешког развоја уз које корача и напред и назад, па смо ту где јесмо, оцењују економисти. Због тога се малој производњи а великој потрошњи мора стати на пут, идућа година може да буде пресудна.

Економиста Миладин Ковачевић сматра да ће следећа година бити година консолидације, штедње, одређених реформи, али и година стабилности и стварања услова за будућност.

"Чак и наша склоност инфлацији против које се стално боримо и због које кочимо привредни раст, заправо зависи од структурних реформи. Држава мора пре свега да се уозбиљи", рекла је економиста Кори Удовички.

Увођењем реда у јавна предузећа и решавањем судбине 153 фирме у реструктурирању, могуће је да буџет на издвајањима за субвенције чак и уштеди.

"Решење ових питања и реформе које треба да предузмемо, да спроведемо су кључне, да би након 2014. која ће бити јако тешка, осетили неки бољитак у 2015. и раст који очекујемо", рекао је Саша Радуловић, министар привреде .

Економисте брине велики буџетски дефицит, што није добро у години почетка фискалне консолидације, зато сматрају да је ребаланс могућ већ у првој половини године.

"Могуће је да се држава у наредној години суочи са тешкоћама око финансирања дефицита и враћања дугова, значи у том контексту важно је да ли ће добити најављене кредите", рекао је економиста Милојко Арсић.

Мало је вероватно да ће наредна година по инфлацију бити повољна као ова, али то не доводи у питање циљаних 4,4 одсто.

"Циљана инфлација може бити реална, међутим оно што је веома важно и што морамо имати у виду је да смо ове године имали добре услове за пад инфлације пре свега пад тражње, мало се троши", каже економиста Дејан Шошкић.

Системски закони су основа за рашчишћавање нездравих релација у привреди. Уз законе о приватизацији, стечају и изградњи, коначно се стигло и до нацрта закона о раду у коме нема најспорнијих елемената, попут агенција за запошљавање.

"Направили смо велики помак, то је један процес где компромиси морају да се направе са свих страна. Овај Закон о раду очигледно не ваља, изгубили смо 300.000 радних места под тим Законом, значи он не функционише, нама треба закон под којим ће доћи до привредног раста и запошљавања", рекао је Саша Радуловић, министар привреде.

Све реформе које би требало да почну 2014, имају циљ да реше највећи проблем српске привреде и финансија. Раскорак између ниског привредног раста и високог јавног дуга.