ГМО кукуруз стиже у Европу?

На основу плана који је подржала Европска комисија, Европска унија би могла до краја године да дозволи узгој генетски модификованог кукуруза 1507. Ако се с тиме сложи већина земаља Уније, биће то први закон који дозвољава сетву генетски модификованог семена на њеној територији.

Кукуруз 1507 производ је једне од водећих светских компанија за генетски модификоване организме. Научници и еколози упозоравају на штетност таквих производа за здравље људи и животиња, као и на недостатке европских закона о безбедности хране.

Америчка компанија "Пионир Дупонт", чији је он производ, каже да је отпоран на инсекте, влагу, сушу. Истовремено, еколози упозоравају да су генетски модификовани усеви заправо пестициди, који трују друге биљке.

"Нигде у свету се не раде тестирања на три, пет, ни 10 година, јер су скупа. Не знамо како се управља генима биљака. Европска агенција за безбедност хране мора да уведе одговарајуће тестове и обезбеди новац за њих", поручује из калцеларије "Гринписа" при Европској унији Марко Контиеро.

Према првим реаговањима, Шпанија и Велика Британија су спремне да сеју кукуруз 1507, док њега неће бити у Француској, Аустрији, Пољској. У прилог њиховом одбијању, иде упозорење научника о последицама употребе генетски модификованих плодова.

Британски генетичар са Краљевског колеџа у Лондону Мајкл Антониу рекао је за РТС да генетски инжењеринг није безбедан по здравље људи и животиња. 

"Све је више научних доказа да генетски модификована храна изазива туморе на јетри, бубрезима, органима за варење, поремећај имуног система. Генетски модификовани организми изазивају ДНК поремећај на усевима, смањују им хранљиву вредност, стварајући нове отрове, алергије", објашњава др Антониу.

Заговарачи генетски модификованих усева, кажу да конвенционална пољопривреда не може да задовољи потребе растуће светске популације. Са тиме се генетичар Антноиу не слаже.

"Генетски инжењеринг, до сада, није дао веће приносе, нити може да испуни таква очекивања. Конвенционална пољопривреда, уз помоћ генске биотехнологије, може дати богатију жетву, отпорност усева на сушу, поплаве. То је 50 пута јефтиније од генетски модификованих усева", тврди др Антониу.

Извесно је да ће Србија и друге земље, које теже чланству у Европској унији, морати да прихвате и њене законе. Када је реч о могућем новом закону о генетски модификованим усевима у Унији, Србија ће, као и остале чланице Уније, моћи сама да одлучи да ли да дозволи генетски модификоване усеве на својој територији.