Млади неће у фабричке хале

Док су велике текстилне фирме широм Србије одавно угашене због конкуренције јефтиног увозног текстила, Ариље је у последњој деценији постало један од најважнијих центара те индустрије у Србији. У том граду уместо некадашње две велике конфекције сада ради чак четрдесетак већих фирми и више од 60 мањих породичних текстилних радњи.

Од конца и памука који стижу с разних страна света, преко десетина километара тканина, до милиона одевних комада све то чини ариљски текстил - уз малину готово једнако важан заштитни знак Ариља.

Осим пословне предузимљивости коју оба бренда подразумевају, Ариљци су искористили традицију, запослили више од 2.000 људи, и радника пропалих друштвених фирми, али и младих стручњака који желе да уче.

Славица Цветић каже да је њена генерација била дотакла дно у текстилној индустрији и истиче да је данас презадовољна послом, a радник Дмитар Пилчевић каже да је разлика у самом раду.

"Новије су машине, има нешто да се преправља, али можемо да кажемо да је боље од оног времена кад није било ни плата, а ни много посла", прича Дмитар.

Технолог Милош Стојић каже да се у школи стиче улазница за фирму, али да мора да се учи и напредује сваког дана, како би се стигло до циља.

Иако радници долазе и из околних општина, а у средњој школи је и одељење текстилаца, ариљско искуство говори да је све мање квалификоване радне снаге. Млади неће у фабричке хале па већ ангажују фирме чак и из источне Србије за неке послове.

Председник Управног одбора Општег удружења предузетника Ариље Милутин Стефановић рекао је да ће вероватно и убудуће долазити радници из других крајева, јер нема више толиког прилива радне снаге, колико одлазака у пензију старије генерације.

Текстил из Ариља стиже у десетине земаља, фабрике испуњавају стандарде и имају све потребне сертификате, али се на домаћем тржишту тешко боре са сталним проблемом.

Милан Радовановић из "Митекса" Ариље каже да је капитални проблем сива економија, "такозвана роба без порекла која долази са тржишта Далеког истока, преко бувљака до јавних набавки".

По проценама удружења ариљске фирме, бар оне веће, ове године бележе повећање производње. Кажу, могло би да се производи и више, јер на европском тржишту још има места.

Предузетнички дух, марљивост, брзо прилагођавање захтевима тржишта само су неки од састојака рецепта, звуци једноставно, а резултат је већ препознатљиво име ариљски текстил.