Висока цена ситне куповине

Статистика и искуство грађана у нечему се поклапају. Сви подаци и новчаници показују да потрошња у Србији опада. Како би се прилагодили могућностима купаца, произвођачи и продавци смањују паковања производа. Међутим, понуде које праве за социјално угрожене често су само варка, па трговци од сиромашних и те како зараде, објашњавају економски стручњаци.

Пијаца у центру Београда готово празна. Тек понеког купца са нестрпљењем чекају продавци, најбољи сведоци кризе и беспарице у Србији. Чак и када успеју да привуку купца, много пута остану без зараде.

Ове године и чоколада је са 100 грама "смршала" на 80, уместо целог хлеба све чешће се купује пола, а и дрва за огрев продају се на килограме.

Само у једној продавници у Београду дневно се прода око 50 џакова сецканих дрва. Десет килограма, колико има по џаку, кошта око 300 динара.

Менаџер маркетинга фирме "Уради сам" Маја Ћосић објашњава да су се одлучили за такав вид продаје дрва зато што људима у граду омогућује лакше складиштење и транспорт.

Душан Лазовић већ четири године купује сецкана дрва у џаку за догревање. Његова рачуница зависи од економске ситуације. Каже да је некад исплативије грејање на струју, а некад на дрва.

"Право да вам кажем, ја не потрошим више од једног џака дрва дневно и, наравно, зависи од временских услова који диктирају самопотрошњу, а и нама уштеду", наводи Лазовић.

Да ли се таквом куповином заиста уштеди?

Новинар дневног листа Политика Стефан Деспотовић истиче да је на дуже стазе, свака мања куповина, односно свака уситњена куповина, скупа и да зато није случајно што сиромашнији купују најскупље производе.

"Просто не може да се издвоји већа количина пара за већу куповину у датом тренутку, и то је просто тренд", каже Деспотовић.

Промет је 6,6 одсто мањи него прошле године, што, како кажу стручњаци, уопште није мало. Процењују да животни стандард неће бити много бољи ни наредне године.