Југоисточна Европа изашла из рецесије

Земље југоисточне Европе изашле су из рецесије, показује најновији извештај Светске банке. До опоравка региона, који чине Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Албанија довео је раст извоза у којем предњачи Србија, али и раст пољопривредне производње. Главни проблем за све земље и даље је висока незапосленост.

Крај године и кончано зелено светло. У плусу су економије земаља југоисточне Европе, за разлику од еврозоне где је још рецесија.

Србија ће имати средњи раст ове године. У поређењу с другим земљама, међу којима најбоље стоји Македонија, раст српске економије идуће године биће спорији и зависиће од банака и Брисела.

Главни економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић каже да се стање кредита стално смањује и кретање према становништву и привреди је све мање и мање.

"С друге стране, уколико би разговори са Европском унијом били убрзани, то може да смањи перцепцију ризика за улагање у нашу земљу и то може да надомести смањење кредитне активности повећаним приливом капитала и да то евентуално да неки замајац нашем расту", навео је Шестовић.

Ове године једна добра и једна лоша вест за Србију - добра је да је захваљујући "Фијату" остварен највећи раст извоза у региону. Лоша вест је да је стопа незапослености од 25 одсто и даље висока. Питање је хоће ли тако и да остане.

Шестовић је рекао да је раст који смо имали ове године углавном био из пољопривреде и прерађивачке индустрије. "То су радно-интензивне делатности, па је могуће да ће доћи до одређеног пада незапослености", сматра Шестовић.

Читав регион муку мучио са дугом. У Србији је ове године чак и смањен, али пре свега јер се приватни сектор мање задуживао у иностранству.

"У поређењу са регионом битно је рећи да смо најбоље прошли у погледу прилива страних директних инвестиција у претходних неколико година зато што су оне отишле у производне делатности. То се сад рефлектује помоћу великог извоза. Више од две трећине нашег извоза долази од страних инвеститора", рекао је Шестовић.

Иако се чини да помака има, економисти су опрезни у прогнозама. Свима у региону је заједничко то да брзина опоравка зависи од брзине структурних реформи, а што, коначно, зависи од политичке воље.