Верхеијен: У марту могућ кредит Светске банке

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен рекао је да постоји шанса да ће почетком марта Србији бити одобрен кредит од 250 милиона долара за буџетску подршку.

Верхеијен је, на представљању полугодишњег извештаја те институције за Југоисточну Европу, објаснио да ће 15. јануара почети преговори са Владом Србије, а 27. фебруара ће резултати тих преговора бити представљени одбору директора Светске банке.

Према његовим речима, уколико Светска банка одобри кредит 27. фебруара, Србија би могла да почне са његовим коришћењем три дана након тога, односно почетком марта.

Да би кредит био одобрен, услов који треба Србија да испуни, поред усвајања буџета и фискалне стратегије, је усвојање четири закона - о раду, стечају, приватизацији и планирању и изградњи и примена њихових кључних одредби.

Верхеијен је истакао да Светска банка истовремено преговара са Србијом и о зајму од 200 милиона долара за подшку финансијском сектору и 400 милиона долара за подршку здравству.

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији је додао да би та финансијска институција могла Србији одобрити зајам за буџетску подршку и у 2015, години, али је напоменуо да ће то зависити од буџета за ту годину.

Југоисточна Европа изашла из рецесије 

На централном регионалном представљању извештаја Светске банке у Тирани истактнуто је да је шест земаља Југоисточне Европе у првој половини ове године изасло из рецесије.

Директорка Светске банке за Југоисточну Европу Елен Голдстин је рекла да је оправак економије остварен пре свега захваљујући повећању извоза у Европску унију, али је оценила да ће даљи опоравак зависти од опоравка Европе.

Извештај светске банке о стању економије у шест земаља југоистпчне Европе, Албанији, Босни и Херцеговини, Косову, Македонији, Црној Гори и Србији објављен је под насловом "Спор пут ка опоравку".

Просечан раст реалних прихода у шест земаља опоравио се са негативних 0,7 процената у 2012. години на 1,8 одсто (међугодишње) у првој половини 2013. године, подржан почетком опоравка у еврозони.

Галина Андронова Винселет, водећи економиста и један од аутора извештаја, рекла је да су повољни временски услови подржали снажан допринос пољопривредне производње економском расту и потпомогли да ослабе инфлаторни притисци.

"Опоравак у 2013. години је предводила индустрија, а нарочито извоз прерађивачке индустрије и енергетика", рекла је Винселет и истакла да је регион доживео жељно очекивани скок извоза у 2013. години, нарочито због извоза аутомобила из Србије.

Како је навела, широм региона и даље је слаба домаћа тражња, која је била одраз високе незапослености, спорог раста прихода домаћинстава и кредитних активности, као и тешке инвестиционе климе.

Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић је оценио да су земље регина прешле из раста заснованог на потрошњи на раст заснован на извозу. То је оценио као добру вест и додао да је у Србији добро и то што је смањен и јавни дуг на испод 80 одсто.

Шестовић је додао да је дошло и до пада инфлације и да је ове године "коначно дошло до смањења у оквире које циља Народна банка Србије".

Рекао је да је то повезано са смањењем кредитне активности банкака, што ће, као је оценио, ограничити привредни раст у наредној години.

Јако је битно да надлежни органи предузму нешто у решавању проблема доступности кредита, рекао је Шестовић и додао да очекује да ће то бити решено новим флексибилнијим приступом.