Чекајући закон о стечају

Рок за гашење свих предузећа која су у блокади дуже од две године истекао је средином новембра. Међутим, због тога што је Уставни суд средином прошле године оспорио одредбе о аутоматском стечају, на удару су остали само предузетници, а привредна друштва су - до даљег, поштеђена ликвидације.

Према званичним информацијама, готово половина од 53 хиљаде блокираних предузећа је у том статусу дуже од две године.

За сада су једино таксисти и аутопревозници изненађени што су им фирме брисане због рачуна који им је блокиран већ две године, остали су изгледа од свог бизниса већ дигли руке. У овом тренутку, по налозима Народне банке и Пореске управе, највише посла има Агенција за привредне регистре.

"Ми смо повећали број брисања предузетника 10 пута, у поређењу са октобром, дакле само у новембру обрисано је 13 и по хиљада предузетника чији су рачуни били у блокади дуже од две године", рекла је Габријела Петковић Јовановић из Агенције за привредне регистре.

Неприродно је да фирма постоји, а да јој је рачун годинама блокиран, кажу у Министарству привреде. Због тога би исту судбину требало да деле и привредна друштва и предузетници. Најављују да ће нови закон о стечају то исправити.

Саветник у Министарству привреде Александар Стевановић сматра да треба отклонити слабости које су у Србији од стечаја створиле инструмент умирања фирми уместо оздрављења фирми.

"Не видим никакав разлог да фирме дуго година буду у блокади, једноставно покрене се поступак, повериоци уђу у власништво онолико колико су дугови и сви су мирни, предузеће наставља да живи са новим власницима", рекао је Стевановић.

Помоћник директора Пореске управе Рада Костић каже да је према подацима Народне банке, 47 одсто блокада дуже од две године, што говори да Пореска управа ради али да фирме фактички пропадају. 

Велики број од 53.000 блокираних предузећа ипак би да избегне стечај. Осим репрограма дуга на 24 месеца, све чешће улазе у програм реорганизације који им омогућава враћање дуга у року од 5 година.

Према речима Костићеве, дневно стиже по четири, пет плана реорганизације и по четири, пет планова репрограма. 

И поред тога што предузетници после блокаде најчешће одјављују фирму, све до новембра број новоотворених радњи био је већи од брисаних. Исто важи и за привредна друштва.

Према подацима АПР-а, у овом тренутку 213 хиљада предузетничких радњи и 111 хиљада привредних друштава послује без блокаде.

До средине прошле године, угашено је 16 и по хиљада привредних друштва, тада је Уставни суд оспорио аутоматски стечај па су на удару брисања остали само предузетници.