Крупан посед, већа добит

Укључивање српског аграра у европске интеграције један је од наших приоритета. Искуства развијених европских пољопривреда показују да само крупна газдинства доносе тражени квалитет производа и профит. Србија има изузетно уситњен пољопривредни посед, нарочито у источном и јужном делу земље.

Зато је најава немачке организације ГИЗ да ће помоћи комасационе процесе у неким селима пиротског округа од огромног значаја и за регион и за српски аграр у целини.

Пројекат немачког ГИЗ-а обухватиће 7 општина у јужној и источној Србији. Само у два села у општини Пирот, комасацијом ће бити обухваћено 320 хектара земљишта, са више од 1400 парцела, које имају 244 власника.

"Све на једно место ће да буде. Житарице или овас ставицу на један хектар, не да идеш на 10 њива или на 5. Пошто су наше парцеле ситне парцеле, 10,15, 20 ари, ретко ко да има 1 хектар њиву, на једном месту", каже Мирослав Тошић из села Извор.

Дејан Живковић из Општина Пирот најављује да ће бити донета одлука о усвајању програма комасације, одлука о спровођењу комасације, као и одлука о начелима која ће се примењивати у том поступку, а биће именована и комисија за комасацију.

Просечна величина парцела у централној Србији је само 11 ари, а газдинства 13 хектара, док је, поређења ради, у Данској 42, а у Енглеској скоро 70 хектара. Та расцепканост је један од узрока ниске ефикасности и конкурентности и на домаћем и на иностраном тржишту.

"Добијамо с једне стране велике парцеле које се могу обрађивати с великим машинама и наравно добија држава јер се повећава дефинитивно за оне површине које се налазе под међама, добија одређену површину која се приводи култури", каже Драго Цвијановић из Института за економику пољопривреде.

После комасационих процеса и укрупњавања, расте и вредност земљишта. Процењује се да су у Србији за комасацију преостала још два милиона хектара, а да због уситњености поседа и старачких газдинстава годишње остане необрађено 200 до 500 хиљада хектара.

Аналитичари су компаративним методама израчунали да један сељак у Немачкој храни 152 становника, а српски фармер само 16.

Зато би најављени комасациони пројекат немачког ГИЗ-а и српске владе, са буџетом од 3,8 милиона евра, умногоме побољшао продуктивност и економичност, али и примену високих технологија у производњи, бар у тих седам српских општина.