Какво ће бити стање у државној каси 2014.

Скупштински Одбор за финансије усвојио је већином гласова Предлог закона о буџету за 2014. годину, после скоро пет сати бурне расправе, током које су посланици Демократске странке (ДС) најавили да неће гласати за предложени закон и да ће уложити бројне амандмане.

Предлог буџета у уторак ће се наћи пред посланицима. Министар финансија Лазар Крстић у образложењу плана финансирања државне касе навео је да је реалан и да представља основу за привредни опоравак.

Предлог буџета предвиђа приходе од 930 милијарди динара и расходе од хиљаду и 113 милијарди динара. Дефицит буџета био би 4,6 одсто бруто домаћег производа. Тај минус премашује седам процената, ако се урачунају сви трошкови и приходи - од Републике до општина.

Иако се не зна да ли ће наредна година бити изборна, зна се да се при планирању буџета водило рачуна о сваком динару. Бар је тако најавио министар Крстић. Међутим, када се све зброји, укупан мањак у каси, од општинских до републичке, већи је него ове године и износи 7,1 одсто.

Проблем је у томе што ће за покриће тог минуса и за све обавезе бити потребно чак пет милијарди евра. Међутим, поставља се питање одакле то обезбедити.

"Мислим да би био приличан проблем да се обезбеди пет милијарди свежег новца. Мислим да је једини начин да се садашњи дугови репрограмирају, то јест да се одложи њихово плаћање и да се на тај начин отвара тај простор", рекао је професор Михајло Црнобрња.

Највише новца из касе идуће године отићи ће на финансирање јавних предузећа и државних банака, више од 500 милиона евра. Права темпирана бомба у буџету је "Србијагас", за чије ће финансирање бити потребно чак 150 милиона евра, више него за целокупну науку.

"Има простора за уштеде на субвенцијама, али то није економско већ политичко питање, јер тамо где би требало да скратимо субвенције одмах ће се појавити проблем незапослености и велико је питање да ли је наша, актуелна влада спремна до те мере да засече", навео је Црнобрња.

Оштри резови најављени су за јавни сектор. Осим што је поручено - стоп новом запошљавању - опорезоваће се плате веће од 60 хиљада динара са 20 одсто, односно са 25 одсто солидарног пореза на зараде веће од 100 хиљада месечно. Пензије се неће опорезовати, а имаће два повећања од укупно један и по проценат.

Црнобрња мисли да је мало вероватно да ће се стандард поправити, да ће вероватно остати исти, а, како је рекао, не може се очекивати да се ПДВ не рефлектује на цене.

Много је планова у буџету, попут хитног усвајања новог закона о раду, чије је усаглашавање у току иако има много проблема, потом је ту реструктурирање 153 предузећа до средине године, као и неизоставне реформе - у лакшем издавању грађевинских дозвола, па реформа јавних предузећа и пензионог система.

Све ове бројке неће разматрати само посланици већ и делегација ММФ-а која је стигла у Београд и од које се очекује зелено светло за нови аранжман.