Пуне штале, празни џепови!

Уједињене нације прогласиле су 2014. годином малих фарми. Тако ће породична газдинства бити у повлашћеном положају према великим пољопривредним произвођачима. И седмогодишња аграрна реформа Европске уније предвиђа уравнотежени развој не само компанија и велепоседника већ и мањих домаћинстава. За разлику од земљама уније, у Србији су породична газдинства углавном, неисплатива.

Пуне штале, празни џепови, тако Боривоје Ђаковић из села Суботице код Коцељеве описује своје газдинство са двадесетак крава на коме ради цела породица - и то генерацијама. Цена по којој продаје млеко је, каже, понижавајућа.

"Шта је 30 динара, пошто је литар нафте. Немамо ништа. Радимо ето што смо навикли, традиција је таква и деда је радио и отац ради и ја радим, навикли смо са тим да се бавимо, ал нема никакве зараде", каже Ђаковић.

Застарела механизација и недовољна помоћ државе, проблеми су са којима власници малих фарми у Србији дочекују следећу годину.

У мале произвођаче спада чак 95 одсто српских сточара у више од 600.000 домаћинстава. И ратари у тој групи обрађују 84 одсто земље. Код готово половине, имање је мање од два хектара.

Већих подстицаја неће бити, кажу у надлежном Министарству, али ће покушати да обезбеде више директних инвестиција. Признају да су тешкоће у малим газдинствима велике и зато их опомињу да се удруже, иначе, тврде, неће опстати.

Помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић каже када се појављују на тржишту неудружени, него појединачно, онда сви ти проблеми се мултиплицирају и као такви представљају проблем за целу државу.

"Кроз нови закон о пољопривредном земљишту, кроз можда неке измене закона о подстицајима покушаћемо да такве проблеме решимо", каже Катанић.

Упоредни подаци са ЕУ су поражавајући. Просечна обрадива површина у тим земљама је 14 хектара, код нас 4,5. Сточарство у Унији чини више од 50 одсто а у Србији - нешто више од четрвтине пољопривреде. Уз то у српском говедарству и свињарству број грла се додатно смањује. Држава зато, поручују стручњаци, губи ако не помогне.

Горан Ђаковић из Удружење пољопривредних новинара "Агропрес" каже да им је потребно обезбедити одређени износ бесповратних средстава како би се укрупнили како би из породичне производње или производње на окућници прерасли у робне произвођаче.

"Све оно што се добије од државе стимулацију у сточарској производни, треба да се врати у пољопривреду. Да ми не правимо социјалну категорију, него робне произвођаче", каже Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

У Привредној комори Србије кажу - неопходни новац, мали произвођачи моћи ће следеће године да позајме од Европске банке за обнову и развој, по повољнијим условима.