Шта је важније, квалитет или добра цена?

Иако у децембру неће бити већих поскупљења, према неким најавама, нови ценовници спремају се за поједине увозне сиреве, грицкалице, месне прерађевине, чајеве, шампоне и зачине одређених произвођача. Зато и не чуди велико интересовање потрошача за јефтинију куповину, попут оне када се отварају нови трговински објекти.

Нису им сметали ни снег ни хладноћа ни дуго стајање у реду. Стрпљиво су чекали да се отворе врата новог хипермаркета, а онда је настала јурњава за јефтинијим артиклима.

Грађани кажу да нико нема више пара на претек и да је сваки динар драгоцен. Кажу и да су цене важне, па чак и на уштрб квалитета.

Стручњаке не чуде гужве када се отварају нови трговински објекти.

"Колико год да смо у лошем материјалном стању некако смо успели да се ставимо у тај ментални оквир да што више могу да купим то ми је боље. То је и прилика да се купи и нешто што нам можда и не треба", каже психијатар-психотерапеут Александра Бубера.

У последњих пет година навике потрошача су се много промениле.

Мартина Петровић из "Делез Србије" каже да када је производ на акцијском снижењу његова продаја се повећа неколико пута.

Све је мање пара, а од почетка кризе промет у трговинама је опао за трећину.

Економиста Горан Николић каже да је фискалном стратегијом предвиђено да у наредној години раст привредне активности буде заснован на повећању инвестиција и извоза, док ће доћи до пада потрошње од два одсто.

"Због тога је реално очекивати да се настави дугогодишњи тренд пада промета у трговини на мало", оцењује Николић.

Према неким истраживањима просечна годишња куповна моћ у Европи износила је 12.890 евра. У Србији је готово четири и по пута мања.