Читај ми!

Сарадња "Трепче" и америчког конзорцијума

Уговор о пословно-техничкој сарадњи у Влади Србије потписали рударско-металуршки и хемијски комбинат "Трепча" и амерички конзорцијум из Илиноиса "Ен-Џи-Пи". Уговор отвара врата инвестицијама и проширењу капацитета у Трепчи, рекао министар Милан Бачевић.

Рударско-металуршки и хемијски комбинат "Трепча" и амерички конзорцијум из Илиноиса "Ен-Џи-Пи", потписали су у Влади Србије уговор о пословно-техничкој сарадњи.

Министар природних ресурса и рударства Србије Милан Бачевић казао је након потписивања уговора да ће тај документ омогућити повећање обима производње, отварање нових радних места и инвестиције у комбинат Трепча.

"Долазак оваквог конзорцијума у северни део Косова и Метохије значајно побољшава позицију Србије у политичким разговорима са Приштином", казао је Бачевић.

Председник "Ен-Џи-Пија" Чириваџи Катурија казао је да тај конзорцијум има у плану да донесе нове технологије и у потпуности искористи капацитете Трепче.

Он је нагласио да ће заједно са америчким Стејт дипартментом разговарати са Косовом о улагању у јужни део Трепче.

"Идеја је да НГП направи јавно приватно партнерство за Трепчу у којем ће владе Србије и Косова увек бити већински власници тог комбината. 

Наш циљ је да Трепча постане један од највећих рударских капацитета у свету", рекао је Катурија.

"Први корак је потписивање уговора са Србијом и Трепчом. Други корак је паралелни рад са Стетј дипартментом и Косовом. Споразум је економски јако добар за све стране". Истакао је Катурија.  

Генерални директор "Трепче"Јован Дикимић је рекао да иако је то официјелно једна компанија, условно функционише као две економски-технолошке целине.  

"Могу да кажем да је 65 до 70 посто Трепче у јужном делу остатак је у северном делу", каже Дикимић.

Комбинат Трепча некада је запошљава 25.000 људи, а сада је подељен по етничком принципу, на северни српски у реструктурирању и јужни албански део у којем је између 65 и 75 одсто производних капацитета.

"Њу Џенерејшн Пауер" заинтересована је и за експлоатацију литијума, за који процењују да би за Србију, као друго највеће налазиште у свету, могао економски да буде изузетно значајан.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи