Високе пећи и велика очекивања

Поновно покретање производње у Железари у Смедереву је неопходност, јер у њој ради 5.000 људи, каже државни секретар министарства привреде Александар Љубић.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"То је читава армија људи, цео град зависи од Железаре, друго челик је потребан и то је стратешки производ и треће у Европи је криза и свака земља се труди да сачува своју индустрију", објашњава Љубић.

Додаје да Железара не може предуго да буде на тихом ходу и да је захваљујући великим напорима пећ покренута.

Да је то права одлука слаже се и председник Самосталног синиката Србије Љубисав Орбовић.

"Покретање производње у Железари је неопходност и могу само да изразим жаљење што то урађено раније. Све време је пећ требало да ради и да се тако тражи стратешки партнер. Сигурно је да ће овако покретање производње и враћање људи на посао бити велики трошак", каже Орбовић.

За разлику од представника државе и синдиката, економиста и уредник сајта Макроекономија Мирослав Здравковић сматра је покретање производње у Железари чист популизам.

"Опасно је имати 5.000 људи за вратом. Железара мора да има менаџмент који треба да израчуна да ли је њен рад оправдан. Ако је производња пуног капацитета, ако је у стању да оствари фонд зарада који јој је потребан и не бележи губитке, онда је рад Железаре оправдан", објашњава Здравковић.

Из Министарства финансија и привреде поручују да у овом тренутку Железара сигурно неће остваривати профит, али да је због тога не треба гасити.

"Ни једна железара у свету у овом тренутку није профитабилна, али није решење угасити произвдњу. Покретање производње је добро и за саму Железару и за читав ланац фирми које су ослоњене на њу", каже Љубић.

Објашњава да стратегија државе није да вечно управља Железаром, већ само у прелазном периоду док не пронађе стратешког партнера.

"Преговарамо са свима који се баве челиком како бисмо пронашли стратешког партенера. У овом тренутку смо у преговорима и са 'Фијатом'. Идеја је да склопимо дугорочан уговор о куповини лима из смедеревске Железаре, ако доведемо стратешког партнера и отоворимо погон за производњу лимова за ауто индустрију", додаје Љубић.

Србија, објашњава, има једну челичану и не сме да је угаси, јер ће у том случају морати да увози челик.

Здравковић објашњава да се светско тржиште челика опоравило и да је примат преузела Азија, која производи половину укупне количине челика у свету. Додаје и да има много градова у Србији, попут Крушевца, Чачка, Зрењанина који су већи од Смедерева, а у које држава не улаже.

"Немам ништа против Железаре, али је питање оправданости те инвестиције и трошкова. За новац који се издваја могуће је набавити 30 хиљада крава. Када би се сваком домаћинству дале по две, значи да би се запослило 15 хиљада домаћинстава, што је више људи него што у Смедереву заједно има и радника Железаре и незапослених", каже Здравковић.

Орбовић објашњава да није реално да сви у Смедереву почну да се баве пољопривредом, јер ти људи нити имају земљу, нити потребно знање за тако нешто.

"И Железница и ГСП бележе губитке, па нико не каже зашто их не угасимо и не оставимо. Ово у Смедереву је добар потез, али морају и друге фабрике у другим градовима да се развијају", додаје Орбовић.

У овом тренутку радници могу да рачунају на 80 одсто зараде, али у синдикату верују да ће они својим радом то успети да повећају.

"Битно је да фабрика ради, да има капацитет и тако ће лакше пронаћи стратешког партнера", каже Орбовић.