Могуће ниже камате за кредите у девизама

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да би до пада каматних стопа на кредите у девизама дошло уколико би банке снизиле каматне стопе на девизну штедњу.

"С обзиром на изузетно висок ниво девизне штедње, банке имају простора за такво снижење", рекла је она у интервјуу за нови број магазина Бизнис.

Табаковићева је навела да динарске каматне стопе у Србији на дуже стазе могу пасти тек када се инфлација стабилизује на ниском нивоу.

"Последњих месеци смо видели да је управо пад инфлаторних притисака, пре свега због стабилизације курса, довео до знатног пада каматних стопа на трезорске записе, и то чак за око четири процентна поена, упркос повећању референтне каматне стопе НБС", казала је она.

Добри резултати процеса динаризације 

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић изразила је задовољство досадашњим резултатима процеса динаризације, јер је порастао проценат динарских пласмана становништва са 21,6 одсто јануара 2010. на 35,8 одсто фебруара 2013. године. 

"Учешће динарског дуга у укупном јавном дугу повећано је у последње четири године са 2,7 одсто (фебруар 2009.) на 18,1 одсто (фебруар 2013)", рекла је Табаковићева и подсетила да је повећана и рочност динарских хартија од вредности са пет на седам година. 

Као једини сегмент у којем нема већег напретка у динаризацији је штедња становништва, јер је око 98 одсто укупне штедње грађана у страној валути, што је, према њеном мишљењу, делимично последица негативног искуства са хиперинфлацијом из 90-их година прошлог века.

Конкурентност српске привреде не зависи од номиналног већ од реалног девизног курса, истакла је гувернер НБС поводом оцена да извозу штети што је динар прецењен.

"Ако динар превише ослаби, то се по правилу прелива на домаће цене након одређеног периода, а као крајњи резултат имате изостанак побољшања ценовне конкурентности уз нарушавање макроекономске стабилности. Вишедеценијско искуство које имамо у Србији показује да се на тај начин привреди више наноси штете него користи", рекла је Табаковићева.

Она је додала да се не слаже са ставом да слабост привреде мора да води сталном слабљењу валуте.

"Курс зависи од односа понуде и тражње за девизама. Ако нема вишка динара којима ће с екуповати девизе, слабљење динара није нужност као што тврде поједини економисти.

Макроекономска стабилизација је најпожељнија управо у слабој привреди, јер се тиме обарају ризик земље и трошкови задуживања, а услови псоловања генерални чине стабилнијим. То је једини начин да се привреда ојача на дужи рок", оценила је Табаковићева.

Пожељан аранжман са ММФ-ом 

За Србију је, по њеним речима, пожељан аранжман из предострожности с ММФ-ом, јер би се њиме пружила додатна гаранција страним инвеститорима да Србија води одговорну и одрживу макроекономску политику.

"Тај аранжман не подразумева ново задуживање државе, већ искључиво надзорну и саветодавну улогу ове институције. Србији ММФ није неопходан ради повлачења нових кредита од те институције, јер је садашњи ниво девизних резерви од 11,8 милијарди евра, више него
довољан", рекла је Табаковићева.

Говорећи о банкама, она је навела да простор за укрупњавање банкарског сектора у Србији и даље постоји, али да "до сада није било конкретних званичних захтева или преузимања иницијативе од стране банака или других заинтересованих лица који би указали на укрупњавање у банкарском сектору Србије у блиској будућности".

Табаковићева је казала да истовремено постоји интересовање из Уједињених Арапских Емирата за оснивање банке у Србији и да је тим поводом одржано је неколико састанака, али да до данас НБС није поднет званичан захтев за добијање прелиминарног одобрења, односно дозволе за рад.