Директни летови за САД крајем године?

Влада Србије усвојила је мере за реструктурирање ЈАТ-а које, између осталог, подразумевају набавку шест авиона и социјални програм за више од 600 радника. До краја године, аеродроми у земљи требало би да добију категорију "један" америчких вазухопловних власти, што значи да авиони могу да лете директно из Србије за Америку.

ЈАТ није имао интерконтинеталне летове још од осамдесетих, а тренутно нема ни тип авиона за те летове.

Последњи пут, са Сурчина за Америку полетела је тадашња "десетка" (боинг ДЦ-10) која је, за Чикаго и Њујорк, ишла једном недељно. Путници из региона долазили су у Београд да би прелетели океан. Карте су биле повољне, ЈАТ је добро зарађивао, а највећа дијаспора у Чикагу била је задовољна.

Заменик амбасадора САД у Србији Ли Лиценбергер каже да је чињеница да су представници америчког ваздухопловства у Србији знак да је Србија спремна за техничку проверу.

"Желимо да успоставимо чвршће везе између српског и америчког народа. Ваздушни саобраћај је једна од области у којој желимо да вас подржимо", рекао је Лиценбергер.

Србија је после 11. септембра 2001. године, па све до прошле године, била једна од ретких земаља која је имала дозволу за летове преко океана. На жалост, ту могућност није искористила.

Поновно добијање категорије "један", што би омогућило директне летове за Америку, велика су шанса ЈАТ-а у преговорима са стратешким партнером.

Вршилац дужности директора Директората за цивилно ваздухопловство Милан Живановић сматра да је једна таква линија прекопотребна и Србији и овом подручју, будући да је и некада то била једна од најфреквентнијих линија за Сједињене Државе.

"Према томе, мислим да је то нешто што је у интересу не само путника Србије, већ и региона и суседних држава", каже Живановић.

Ипак, стручњаци упозоравају да се права која стекне једна авиокомпанија не могу тако лако пренети на другу. Наиме, правило налаже да стратешки партнер ЈАТ-а мора да буде мањински власник ако жели да лети за Америку, што ће бити тешко изводљиво с обзиром на губитке националног авиопревозника.

Да прављење нове компаније никада није довољно јасно тврди економиста Милан Ковачевић.

"Увек се може оклизнути у нешто што је још горе него ово. Наиме, може се догодити да се нека од права не могу пренети на ту нову компанију. Друго, ако правите нову компанију онда сте засигурно оставили на терет пореских обвезника све дугове ове компаније", објашњава Ковачевић.

Ако по трећи пут не искористимо шансу за интерконтинеталне летове, тешко да ћемо у наредних десет година имати шта да тражимо у међународном авио-транспорту. А ово време треба искористити, јер ће авио-саобраћај бити у експанзији све до 2030. године.