Нуклеарке недовољно безбедне

Протекле године европска нуклерна постројења су тестирана колико могу да издрже природне катастрофе, земљотрес или поплаву, или обоје истовремено. За готово свих 145 нуклеарних постројења, ЕУ је дала препоруке да побољшају безбедност. Не предлаже се њихово затварање већ обнова.

Нуклерна катастрофа у Фукушими била је велика опомена свету. Европска унија прошле године спровела је стрес тестове у нуклеркама 14 земаља чланица. Иако Извештај Европске комисије указује на бројне проблеме, не предлаже се њихово затварање већ обнова. Наведено је да у ремонт нуклерки треба инвестирати до 25 милијарди евра како би се осигурала безбедност.

Протекле године европска нуклерна постројења су тестирана колико могу да издрже природне катастрофе попут оне у Фукушими, земљотрес или поплаву, или обоје истовремено, као и катастрофе изазване људском грешком и какве последице може да изазове удар авиона.

Марлена Холзнер, портпаролка европског комесара за енергетику каже да генерално гледајући, стандарди у европским нуклерним централама су високи. "Али, за готово свих 145 нуклеарних постројења у Европи дали смо препоруке да побољшају безбедност", каже Марлена Холзнер.

Европа добија око 30 одсто струје из нуклеарки. Иако су неке земље већ почеле затварање старих реактора и забрањују градњу нових, стручњаци оцењују да се на дужи рок неће одрећи нуклеарне енергије.

"Нуклеарна енергија, мада су и извори нуклеарног горива ограничени, ипак обезбеђује енергију у наредних макар триста година по садашњим технологијама. Ако би се прешло на модерне реакторе из четврте генерације, то би било за наредних 10 хиљада година", рекао је Шћепан Миљанић, декан Факултета за физичку хемију.

Стоједанаест европских реактора налази се у насељеним местима и само на 15 километара од њих живи сто хиљада људи. У ширем окружењу су милиони људи који немају поверења у мере безбедности нуклеарки.

У извештају Европске уније наводи се да земље морају научити лекције из Фукушиме како би смањиле ризик од нуклеарних инцидената. Иако нуклеарке морају имати сеизмичке и друге безбедносне инсталације, остаје питање како то постићи.

"Даћу вам један пример - према стандардима Међународне агенције за атомску енергију требало би да се вратимо 10 хиљада година да би се израчунало да ли постоји ризик од земљотреса. Наша је препорука да се користи управо тај стандард да би се израчунало да ли постоји ризик и колико је велики", каже Марлена Холзнер.

Иако Србија нема нуклеарке, окружена је нуклерним реакторима у суседним земљама на удаљености од 60 до 400 километара. Бугарска, Румунија и Мађарска већ припремају и градњу нових постројења.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 19. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи