Европски буџет на тапету

На дводневном самиту у Бриселу европски лидери преговарају о седмогодишњем буџету Европске Уније за период од 2014. до 2020. године. У атмосфери стезања каиша европске земље које код куће спроводе строге мере штедње, међу којима је најгласнија Велика Британија, захтевају и да европски буџет буде смањен.

Највећи корисници буџета Уније, траже да се повећа или остане на истом нивоу. Британски премијер Дејвид Камерон поновио је да ће уложити вето ако европски буџет не буде смањен.

"Ово су тешки преговори. Док код куће доносимо тешке одлуке о кресању јавне потрошње, било би потпуно погрешно да подржимо предлоге за повећање буџета ЕУ. Тврдо ћемо преговарати за добар договор за британске и европске пореске обвезнике", каже Дејвид Камерон. 

Председник савета Херман Ван Ромпај током дана се најпре билатерално састао са свих 27 шефова држава, да би сви заједно сели за сто вечерас. Осим Британије, смањење Буџета траже Немачка, Француска и Холандија, док Пољска, али неке друге земље на истоку и западу, страхују од кресања фондова за мање развијене крајеве.

"Ми желимо амбициозан европски буџет, који ће омогућити више солидарности унутар ЕУ. Ако смањимо буџет, смањићемо могућности да Европа води политику коју не очекујемо", каже Елио ди Рупо, премијер Белгије.

Смањујући почетни предлог Европске комисије, предложен је буџет од 973 милијарде евра. Једна трећина одлази на кохезионе фондове, односно изградњу инфрастуктуре у сиромашнијим деловима ЕУ, друга трећина на заједничку пољопривредну политику, а остатак на бројне друге области.

Иако ЕУ буџет представља само мали удео, тек око један одсто укупне јавне потрошње земаља чланица, током следећа два дана водиће се тешки преговори о његовом додатном смањењу.

Компликовани преговори о томе колико ко даје, а колико узима из европске касе одразиће се и на ниво бесповратне помоћи који добија Србија. Ако почетни предлог Европске комисије о предприступној помоћи не буде смањен, Србија ће у наредних седам година добијати око 200 милиона евра годишње.