Ни градње ни купаца

Продаја некретнина у Србији у последње три године бележи пад. Мање се гради, а због мале куповне моћи, лоше понуде станова и скупих кредита, очекује се да се тај тренд настави. Док су цене некретнина у свету због кризе падале и више од 50 одсто у Србији, упркос паду продаје, цене су више него пре пет година.

Продаја у Београду пала је 30 одсто, а у неким градовима у Србији и до 50 одсто. Просечна цена квадрата стана купљеног на кредит у Београду 2007. године била је 1.100 евра, 2008. године 1.500 евра, а 2011. године 1.300 евра.

У овој години пад цена се наставља, али је квадрат скупљи него у земљама у окружењу, посебно ако се узме у обзир куповна моћ.

Ако се упореде просечна зарада и цена квадратног метра, дође се до закључка да је овде стамбени простор најскупљи у Европи, што је проблем, објашњава генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

"Дакле, кад би цена тих станова била нижа, онда би и услови задуживања били повољнији и грађани би лакше могли да се одлуче да узму стамбени кредит. Нису скупи стамбени кредити него је низак стандард. Са просечном платом од 350 евра не постоји повољан стамбени кредит", каже Дугалић.

Ипак, осим ниских плата и високих цена квадрата, на одлуку о узимању стамбеног кредита утичу и страх од губитка посла, али и чињеница да су услови кредитирања такви да ће онај ко узме кредит на 20 година вратити бар два пута више.

Национална корпорација осигурала је ове године за четвртину мање комерцијалних кредита него у истом периоду лане.

"Закључно са октобром прошле године осигурали смо 7.200 стамбених кредита укупне вредности 250 милиона евра. Тај податак за 2012. годину, до октобра 2012, износи 5.500 стамбених кредита вредности од 190 милиона евра", наводи Јелена Анђић из Националне корпорација за осигурање кредита.

Од 70.000 кредита, колико је до сада Национална корпорација осигурала, 360 корисника одустало је од плаћања кредита, па ће њихове некретнине на лицитацију.