Нови путеви челика

После Србије, "Ју-Ес Стил" напушта и Словачку. Железару Кошице, после 12 година, продали су украјинском "Метин-весту", чији је власник један најбогатијих људи у Украјини Ранат Ахметов.

Одлазак америчке челичане са европског тржишта за стручњаке је изнуђен, али очекиван потез, који је почео прошлогодишњим повлачењем из железаре у Смедереву.

Новог власника, у железари у Кошицама чека 11 хиљада радника. Железара је прошлу годину завршила са губитком од 25 милиона евра. Није објављено за колико је продата, али медији спекулишу да је, свакако, дата испод цене. За амерички "Ју-Ес Стил" даља производња била је неодржива из више разлога.

"Та железара је правила губитак, друго престала је субвенција словачке државе на коју су они били ослоњени донедавно, а то значи да нема профита, и треће, што пада потражња за њиховим челиком на светском тржишту зато што се појавио много јефтинији кинески челик", каже уредница магазина Бизнис Радојка Николић.

За неке стручњаке, криза на тржишту челика последица је економске кризе која је погодила највеће потрошаче челика, европску аутомобилску и грађевинску индустрију. Инвестирањем у Кошице, Украјинци сада осигуравају своју економску позицију.

Саветник за инвестиције Махмут Бушатлија каже да је то више стратешки интерес да буду на оном месту које ће се појавити као потецијално тржиште јер у близини Кошица је огромна индустрија аутомобила.

"Почев од Мађарске до бивше Чехословачке, односно тај простор је практично преплављен ауто-индустријом која је сада погођена али за десет година ће кренути набоље, а они ће имати челичану тамо где треба", наводи Бушатлија.

Други, пак, сматрају да је то геополитичко питање, које је довело до укрупњавања капитала у индустрији челика.

"Куповином ове железаре, 'Метин-вест' ће доћи на производњу преко 20 милиона тона, тако да та тенденција није могла да мимоиђе ни призводњу челика у једној глобалној економији. Све земље желе да инвестирају, да расту са својом економијом а то не може без челика", каже Никола Мајински из Удружења рудника метала, црне и обојене металургије ПКС-а.

Мања производња и потражња последњих година довела је и до пада цене челика готово за четвртину.

Уредница магазина Бизнис каже да то може да поднесе само онај произвођач који има сировинску базу као што су Украјина, Русија и Кина.

"Свако ко мора сировине да набавља по већој цени не може да издржи производњу у тим конкурентским условима", каже Радојка Николић.

У таквим условима поставља се питање будућности смедеревске железаре. Стручњаци су једногласни: треба тражити стратешког партнера у Русији, Кини или Украјини, земљама које имају сировине и које куповином малих железара узимају примат у европској и светској индустрији челика.