Куће без изолације греју улицу

Од три милиона зграда у Србији, 70 одсто нема изолацију, не само по европским стандардима, већ ни по нашим важећим домаћим прописима. Отуда не чуди што су наша домаћинства највећи расипници енергије у Европи.

Влада је одлучна да кроз енергетску ефикасност побољша квалитет живљења и да штеди енергију. Први пут обухваћени су и социјални станови, а увођењем енергетских пасоша направљен је први корак.

Први енергетски пасош добила је пословна зграда на београском Дедињу. Потврду о eнергетској ефикасности добиће ускоро још 150 зграда у Србији. Спречавању даљег расипања енергије требало би да допринесе и усвајање Закона о рационалној потрошњи.

Министарка енергетике Зорана Михајловић каже да је повећање енергетске ефикасности приоритет рада ове Владе и ресорног министарства, а да је циљ да се до краја године донесе Закон о рационалној потрошњи енергије и сви подзаконски акти, њих око 30.

"Да едукујемо грађане, да помогнемо не само грађанима него и привреди и комуналној енерегетици, како да будемо ефикаснији у штедњи енергије. Да се неко бавио енергетском ефикасношћу у претходном периоду, ми данас не бисмо увозили електричну енергију", истиче Михајловићева.

Предстоји доста рада, јер најчешћа слика српске куће или зграде показује неизоловане кровове, неомалтерисане зидове и врата и прозоре који не дихтују.

"Мала изолација, неких и пет центиметара изолационог материјала, доноси значајне уштеде. Сада, по новом Закону о енерегтској ефикасности, потребно је уградити 12 центиметара стиропора у једну кућу, или нову зграду, што доводи до уштеде и три пута", каже директор "Хенкел цересита" Јован Шаренац.

"То су неке ствари, које треба да схватимо, да морамо да улажемо. Изолацијом можемо да уштедимо више од 40 одсто енергије", указује Јованка Арсић Каришић из Централноевропског форума за развој.

Када би се на кући од 200 квадрата, што је просечна површина куће у Србији, изоловала само фасада, домаћинство би годишње уштедело сто хиљада динара за грејање и хлађење, а инвестицију исплатило за две - три године. Министарство грађевина отворило је и сајт како би грађане обавестило о том послу.

"Направиће се једано координационо тело које ће пратити сва та збивања што се тиче енергетске ефикасности. Увећемо и награде и похвале и објављивање на том сајту која је најбоља зграда изграђена у том месецу, у години", каже Јасминка Павловић из Министарство грађевина и урбанизма.

Обнову морају пратити повољни кредити. Први пут укључена је и Републичка агеција за становање, која управља средствима социјалог становања. На пролеће најављују почетек градње 1.700 енергетски ефикасних станова у 12 градова.

"Значи, покрива се не само социјално најугроженије становништво, него и оно становништво које има мала примања и на тржишту не може да реши своје стамбено питање", каже директорка Републичке агенције за становање Маја Лакићевић.

Највећу енергетску ефикасност достигла је Данска, која је већ у трећем циклису обнове својих зграда. Србија се припрема тек за први циклус.