Опрезно са новим кредитима

Прошло је скоро годину дана од почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга и индивидуалног вредновања клијената. Највише притужби било је на једнострано повећање марже на кредите индексиране у швајцарским францима. У међувремену је највећи број примедби уважен.

Међутим, поставља се питање да ли грађани могу оволико да се задужују, у ситуацији када не примају редовно зараде и када им потрошачке жеље нису усклађене са примањима.

Грађани који имају чекове, кредитне картице и рате за кредит, а зарада им касни, могу да дођу у врло непријатну ситуацију.

Када убаце картицу у банкомат схвате да им је рачун блокиран бар до прве уплате. У разговору са банкаром долазе до сазнања да им је живот загорчало неко давно заборављено кашњење које умањујје кредитни рејтинг клијената банке.

"Наравно у складу са законом користи се извештај кредитног бироа који нам дају јаснију слику о клијенту не само код наше банке него и код других банака и на основу тако свеобухватне анализе одлучујемо да ли ћемо доделити неки кредитни производ или не", објашњава Јасмина Враговић из Поштанске штедионице.

У Поштанској штедионици кажу да уколико њихов клијент изгуби посао, на његов захтев се омогућава репрограм обавеза, односно уводи се "грејс период" од годину дана за обавезе које има према банци.

Саветничка служба

Алекс Миловановић после двадесет година живота у Јужној Африци каже да банке у тој земљи немају суров однос према клијенту посебно од 2005. године. Тада је донет нови закон који најједноставније предочава клијенту све могућности и замке кредитирања. Држава плаћа чиновнике да посаветују чак и оне који су позајмљивали новац ван банака.

"За такве и врло сиромашне људе држава даје ту саветничку службу, има своје људе које плаћа, а свака банка од које су позајмљивале паре у свакој пословници има своје чиновнике који дају савете како да репрограмирју дугове. Да каже 'изгубио сам посао, три наредна месеца не могу да отплаћујем дуг' и то није проблем да банка изађе у сусрет", објашњава Миловановић.

И док је у Јужној Африци забрањено исељавање из станова са активираном хипотеком кредитно неспособних лица од фебруара до септембра док траје зима, у Србији се све више размишља на принципима капитализма.

"Дакле, није више тако сигурно, да ћете ако се задужите за годину, две или пет година имати исти приход као што имате у овом тренутку. Грађани морају мало да погледају сопствену будућност да процене шта ће се са њиховим послом дешавати у наредним годинама и да на основу тога праве калкулације и да морају да буду крајње озбиљни", упозорава Мијат Лакићевић из Новог магазина.

Наш закон дозвољава кредитну рату коју израчунате тако што од укупне зараде одбијете минималан износ зараде неопходан за преживљавање, а то је од 15 до 17 хиљада динара. У Јужној Африци прво плаћате комуналије и храну, а рата може да буде тек пола новца од преосталог нераспоређеног дела зараде.