Приватне пензије за угодну старост

Систем државних пензија је у кризи и у најразвијенијим земљама, посебно европским. Зато стручњаци процењују да ће приватни пензијски фондови у овој деценији доживети праву експанзију. Како криза утиче на рад девет приватних пензијских фондова у Србији који имају 176 хиљада корисника.

О пензији ваља мислити, док сте у пуној радној снази. Најбоље је када су тога свесни и запослени и послодавац. Као што је већ 6 година у компанији "Теленор", чији се долазак на ово тржиште, поклопио са почетком рада приватних пензијских фондова.

Наша компанија уз конструктивну сарадњу коју има са два синдиката која су организована код нас, дошла је до тога да би било добро или велика бенефиције за запослене да имају добровољно пензијско осигурање", објашњава Ненад Антић из "Теленора".

Држава пореским олакшицама стимулише послодавце да уплаћују за додатну пензију. Ако фирма раднику у приватни фонд уплати четири хиљаде динара, за њу је то сав трошак, али ако тај новац усмери у плату, држави ће за порезе и доприносе морати да да још 2.700 динара.

Када радник сам уплаћује, важно је да то чине преко административне забране на плату, јер ће тако избећи бар, порез на доходак.

"Сви су свесни да сваког месеца издвајамо новац за непотребне ствари, а ово је нешто што ће једног дана правити разлику између доброг и лошег живота, неколико хиљада динара, мислим да већина младих људи у Србији могу да издвоје за своју будућност", сматра комерцијалиста Александар Кесић.

И поред тога, што је криза успорила прилив нових чланова, а уплате старих проредила, имовина пензијских фондова достигла је 14 милијарди динара.

"Можемо да будемо задовољни, укупна имовина се у протеклих годину дана увећала 29 одсто, што је показатељ да људи верују пензијским фондовима и да ми квалитетно улажемо та средства", каже Горан Јелисавац из "Дунав пензијског фонда".

Очувању имовине пензијских фондова, допринело је и то што њихови чланови до 58 године, не могу да повуку уложени новац. То је добро и због обрачуна будуће пензије.

"На тај начин што се узимају висине уплата, наравно јако је битан период уплата, односно дужина периода уплата и принос који оствари добровољни пензијски фонд коме је појединац поверио своја средства на управљање", истиче директорка "Рајфајзен пензијског фонда" Снежана Ристановић.

У Фондовима процењују, да ће они који 35 година, месечно уплацују по 1000 динара, добити пензију од 23 хиљаде , и то ако се одлуче да је примају 15 година, што је код нас, просечан рок исплате државне пензије. Ако се одлуче да је примају доживотно, пензија је мања. А ако уплату повећају за још хиљаду динара месечно, и пензија ће бити дупло већа.