Плићи џеп, а мања дуговања

Упркос нижем стандарду, Источни Европљани боље су платише од оних у Западној Европи, показује истраживање немачке "Еос" групе. Ове године, проценат измирених обавеза грађана и компанија у Источној Европи порастао је за 12 одсто, док је у западноевропским земљама мањи за три одсто.

Грађани Румуније најредовније измирују обавезе, наплата је чак 92 одсто. Они су на друго место потиснули Русе, али и богате Европљане: Немце, Британце, Белгијанце и друге.

Код предузећа је обрнуто - руске компаније су на првом месту, а румунске на другом.

Грци су и даље на зачељу, али су ипак направили значајан помак: скоро 70 одсто грађана сада измирује рачуне на време, што је око 27 одсто више него у 2011. години.

Директорка "Еос" групе Ирина Лада каже да то говори да је тешко изаћи из дужничке кризе када у њу једном уђете, али и да није немогуће.

"Правилно управљање потраживањима и задуживати се сразмерно са својим могућностима веома је битно и за државу, и за компаније, и за појединце", каже Ирина Лада.

За кредите и комуналије, грађани Србије у просеку дугују око 900 евра. Само за струју, домаћинства и привреда дугују око 90 милијарди динара, а за грејање око 22 милијарде.

Економски аналитичар и уредник у недељнику НИН Милан Ћулибрк сматра да су дуговања почела да се гомилају када је све више људи почело да остаје без посла.

"У последњих неколико година смо изгубили 300-400 хиљада радних места и сасвим је логично да ти људи касне са плаћањима својих рачуна", објашњава Ћулибрк.

И они који раде све чешће се жале на смањење и кашњење зарада. Код нас су најредовније платише пензионери.

Грађани са којима смо разговарали тврде да им је важно да измире дуговања, па се због тога, кажу, одричу других ствари. Ипак, признају да то није једноставно.

Истраживање показује да се потраживањима мора управљати, јер је све више дужника који могу, а неће да плаћају. Њихова дуговања су и највећа.

"Најбитније у овом истраживању јесте да је улог експерата у управљању потраживањима јако битан. У Западној Европи компаније се много чешће одлучују на наплату потраживања преко специјализованих агенција", каже директорка "Еоса" Ирина Лада.

Док се тржиште рада не стабилизује, стручњаци саветују да се угроженим грађанима помогне кроз плаћање у више рата, без затезне камате.