Аранжман са ММФ-ом следеће године

Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић оценио је да би Србија аранжман са Међународним монетарним фондом, врло вероватно, могла постићи у фебруару или марту.

"ММФ није само економска институција, већ има и политички елемент, па вероватно чекају да виде како ће се решавати косовски проблем", рекао је Ђоговић новинарима. Такође, услов за нови споразум је и измена закона о Народној банци Србије.

"Постоји велика вероватноћа да ће аранжман са ММФ-ом заиста бити и направљен, што ће бити добро и за Владу Србије, јер ће онда добити пуна једра за спровођење економске политике и пуну подршку те међународне финансијске институције, а онда можемо да рачунамо и на озбиљне реформе у јавном сектору", навео је Ђоговић.

У периоду када је почела светска економска криза ММФ је био, како је рекао, веома флексибилан и попуштао је претходној владајућој гарнитури у Србији, која није "решавала проблеме, већ их гурала под тепих".

Ђоговић је рекао да је затим дошло до експлозије тих проблема и суочавања са истином, као и да нова власт нема много маневарског простора да би могла да се бави козметичким а не суштинским стварима у економској политици.

"Очекујем и реформе пензионог и здравственог система како би се додатно растеретио буџет", додао је он.

Ђоговић је истакао да су прецењени приходи у пројекцији буџета за 2013. годину и да се може очекивати дефицит већи од четири одсто БДП-а уместо планираних 3,6 одсто, па постоји могућност да идуће године убрзо дође до ребаланса буџета у договору са ММФ-ом.

ИЗИТ је, такође, оценио је да је Влада Србија у првих 100 дана рада показала озбиљност и "стратешко промишљање" у борби против корупције.

Ђоговић је рекао да је влада јасно истакла да се ради о болести друштва која је ситемског карактера и да је за борбу против корупције потребна изградња мреже кредибилних мера и институција.

У реализији тих активности, како је истакао Ђоговић, чине се први практичцни кораци, а држава је затражила и помоћ на међународној сцени од релевантних иституција.

У економском делу влада је, према речима Ђоговића, препознала дубину кризе и направила амбиоциозан буџет за наредну годину, којим дефицит треба да се смањи са седам на 3,5 одсто бруто домаћег производа.

Као негативно у првих 100 дана рада Владе Србије, он је навео недостатак јасног плана реструктурирања јавног сектора, који оптерећује српску привреду, и примесе популизма везано за неотпуштање заполених у јавном сектору у току кризе, као и повећање плата и пензија за два одсто.