Почиње изградња "Јужног тока" кроз Србију

Коначну инвестициону одлуку о почетку изградње деонице гасовода за руски гас "Јужни ток" кроз Србију донела је Скупштина акционара компаније "Јужни ток Србија". Градња деонице дуге 470 километара од Вршке чуке, код Зајечара, до границе са Мађарском, почиње у децембру, у Бачком Добром Пољу.

"Та одлука гарантује да ће 'Јужни ток' бити не само пројектован већ и изграђен", рекао је генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић на конференцији за новинаре у Београду.

Бајатовић је истакао да је процењена вредност изградње око 470 километара гасовода кроз Србију око 1,7 милијарди евра, да ће капацитет гасовода бити 40 милијарди кубних метара природног гаса годишње и да ће на радовима бити запослено око 2.000 људи.

Према његовим речима, спремно је све да се Скупштини Србије пошаље предлог закона којим ће "Јужни ток" бити проглашен за пројекат од националног значаја.

"Одлучено је да Србија, због подршке пројекту, буде прва земља у којој је донета коначна инвестициона одлука. До 15. новембра биће донете одлуке и у осталим државама кроз које пролази гасовод", рекао је Леонид Чугунов, председник Скупштине акционара компаније "Јужни ток Србија".

Руско-српски партнери обећавају да ће гасовод градити искључиво домаћа предузећа. Већ припремају два тендера. Из "Србијагаса", од нове године, најављују руски гас по повољнијим ценама.

Када буде у потпуности завршен, "Јужни ток" ће Србији обезбеђивати додатних 40 милијарди кубних метара гаса годишње.

Без већег поскупљења гаса

Говорећи о цени гаса, Бајатовић је рекао да поскупљења тог енергента сигурно неће бити до Нове године, а можда ни до краја ове грејне сезоне. Бајатовић је нагласио да се цена гаса ни тада неће драстично повећавати.

Коментаришући одлуку Владе Србије да више не одобрава гаранције за кредите за ликвидност "Србијагасу", Бајатовић је поздравио одлуку Владе да уведе ред на тржиште гаса и истакао да су цене гаса у Србији нереално ниске, што узрокује неликвидност тог предузећа.

Кредити за ликвидност су бацање пара кроз прозор, рекао је Бајатовић и поновио да треба увести ред на тржиште гаса, одредити реалне цене и социјалне карте за потрошаче који нису у могућности да плаћају тржишне цене.

Бајатовић је истакао да и даље остају гаранције Владе за инвестициона задужења "Србијагаса", што је за ту компанију најважније јер су пред њом улагања у пројекте "Јужни ток", другу фазу модернизацију складишта "Банатски Двор", као и могућност улагања у гасне електране и још једно подземно складиште гаса.

Напомињући да Србија сада добија гас из Русије по цени од око 420 долара за 1.000 метара кубних, што је знатно ниже у односу на тржишну цену од 490 долара, Бајатовић је додао да очекује још бољу цену гаса за Србију.

Он је изјавио да је, у сарадњи са руским "Гаспромом", Србија у могућности да добије још нижу цену гаса намењену за производњу електричне енергије и за рад хемијске и неких других врста постројења, истакавши да би цене за ту намену биле ниже од уобичајених.

Влада Србије, односно министри Млађан Динкић и Зорана Михајловић сарађивали су са руководством "Србијагаса" приликом доношења одлуке да се у буџету за следећу годину не одобре гаранције за кредите за ликвидност том предузећу, рекао је Бајатовић.