Одобрен кувајтски кредит за "Прокоп"

Kувајтски фонд за арапски економски развој одобрио је Србији кредит од 25 милиона евра за изградњу главне железничке станице "Прокоп" у Београду, саопштено је из Kабинетa потпредседника Владе Србије Расима Љајића.

Како се наводи, Љајића је о томе обавестио генерални директор Кувајтског фонда за арапски економски развој Абдулвахаб ел Бадер. Србија је једина европска држава, поред Украјине, којој је у овој години одобрен кредит Кувајтског фонда за арапски економски развој, додаје се у саопштењу.

Споразум о реализацији кувајтског кредита за изградњу железничке станице "Прокоп" биће потписан у Београду 28. новембра ове године, најављено је из кабинета министра унутрашње и спољне трговине Расима Љајића.

Споразум ће потписати премијер Ивица Дачић и генерални директор Кувајтског фонда за арапски економски развој Абдулвахаб ел Бадер. Представницима Кувајтског фонда за арапски економски развој ће током новембарског боравка у Србији бити представљени и други инфраструктурни пројекти Владе Србије.

Завршетак Београдског железницког чвора најављује се већ четири деценије. Железничка станица "Прокоп", почињао је да се гради 10 пута.

Готово да нема министра саобраћаја и председника Владе који бар једном нису посетили "Прокоп", пресекли врпцу или бацили лопату бетона. Поставља се питање да ли ће и када кувајтски кредит од 25 милиона долара нешто променити.

"То је довољно само за завршетак саобраћајног дела станице Београд центар или ти станице "Прокоп", више новца треба за завршетак целокупног железничког београдског чвора, око 150 милона евра", рекао је министар саобраћаја Милутин Мркоњић.

Поред "Прокопа", неопходно је да се повећа број приградских железничких колосека.

"Када говоримо о Прокопу прво да би он функционисао мора се завршити ранжирна станица Батајница да би могао да прима путничке возове. Надамо се да ћемо већ следеће године наћи партнера који ће на њој изградити 100.000 квадрата пословног простора", навео је председник Скупштине Железнице Србије Зоран Анђелковић.

Када "Прокоп" почне да ради, из центра града биће измештени Жележничка станица и карго терминал, односно ослобођено 86 хектара најбољег земљишта око реке. Аналитичари ни сада не виде разлог зашто се тај простор не очисти, и станица задржи као споменик културе, или као станица интерсити возова.

"Ако погледате пругу видећете да се ту сада користи само један колосек око града, остали су зарђали. Ништа нас не спречава да и сада нешто урадимо по том питању, треба једноставно тај простор ослободити, а стручна расправа могла би да да одговор да ли су нам ту потребни тржни центри, паркови или нешто друго", навео је економиста Махмут Бушатлија.

Једног дана, најраније 2016. године, "Прокоп" ће моћи да прими све транзитне међународне путничке возове, и повеже градски и међуградски саобраћај. Међутим, и поред неколико тендера па и концесије која је 2006. дата мађарској фирми "Тригранит", тај пројекат нико још није значајније померио са мртве тачке.