Јесење последице летње суше

Пољопривредници још памте сушно лето и температуре од око 40 степени. Јесења сетва отежана, а многи су забринути да ли ће кише бити у наредном периоду. Сува земља натерала пољопривреднике да размишљају и промени начина рада.

Температуре од око 40 степени су иза нас, али их пољопривредници нису заборавили. Овогодишњи род и земља која је и даље изузетно сува, свакодневно подсећа пољопривреднике на протекло лето.

Осим што је јесења сетва пољопривредницима отежана, многи су забринути да ли ће кише бити у наредном периоду, како због развоја усева, тако и због појаве штеточина, али и припреме земље за пролећну сетву.

Суша и даље задаје главобоље, иако је недавно пала киша. Пољопривредник из Ненадића код Сомбора, Звонко Лукић, каже је велики недостатак воде у земљи и већ се спремамају за следећу годину.

"Тренутно бацамо уреу на пшеницу, што нисмо до сада радили, зато што, ако би дошла нека количина влаге, да би се спустио азот на неку дубину коју би пшеница могла да користи".

Киша која је пала је довољна само за ницање пшенице и јечма, али да би се они даље развијали потребно је још падавина.

Суша и високе температуре погодују болестима, штеточинама и коровима као што су паламида и дивљи сирак који ниче из дубљих слојева где имају влаге.

"Сигурно да произвођачи у том случају морају да се определе за ранију примену хербицида, јер свако кашњење улази у високе температуре и имамо слабије кретање сокова у тим коровима, слабије усвајање тих хебицида", објашњава Гордана Форгић из Пољопривредне стручне службе у Сомбору.

Усеви који су никли за сада су у добром стању, па произвођаче више брине како да правилно и квалитетно узору и припреме земљу за пролеће и сетву кукуруза, соје, сунцокрета.

"Људи су пробали, ја сам пробао, али то није ништа, изваљују се грудве, не може да се ради. Не знам како ћемо урадити ту основну обраду, ако не падне 50-60 литара. По мојој процени, од тога нема ништа", каже Александар Чонић, пољопривредник из Сомбора.

Иако за пролећну сетву још не могу ни да припреме земљу, ратари знају како ће и које семе сејати ако се овакво време настави.

Пољопривредник из Сомбора Жига Чувардић каже да ће покушати са ређом сетвом и употребом домаћих хибрида.

"Сматрам да наши домаћи хибриди, који су створени на нашим теренима и у нашим условима, могу боље да поднесу екстремне услове", каже Чувардић.

Рачунице показују да би се у овако екстремним годинама улагања у системе за наводњавање исплатила, већина произвођача каже да је то и даље превелика инвестиција.

"Тренутно смо ми још мали за те заливне системе, јер све су мале парцеле, се по мени не би исплатиле на једно јутро или један хектар бујшити бунаре", каже Пољопривредник из Билића код Сомбора Бојан Курјаков.

Чини се да ће производња у Србији бар наредних неколико година зависити искључиво од неба.

Ако је за утеху, овогодишња суша јесте натерала пољопривреднике да почну да размишљају о промени начина рада на њиви. Ипак, да би се од идеје прешло на реализацију, потребно је много више. За почетак, киша новца.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.