Поскупљење хране повећало инфлацију

Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Веселин Пјешчић каже да ће Србија ове године имати негативну стопу раста од минус 1,5 одсто, а инфлација ће достићи 12 одсто, највише због повећања цена хране изазвао дуготрајном сушом.

Инфлација је већ сада око десет одсто, а од априла до августа инфлација је порасла 5,2 одсто. Удео цена хране у поскупљењу је 70 одсто, рекао је Пјешчић на конференцији за новинаре.

Раст инфлације до краја године биће на горњој граници очекивања из августа, односно око 12 одсто и тренд раста ће се наставити наредних месеци 2013. године. До краја следеће године инфлација ће се вратити у границе циља од 4,5 плус-минус 1,5 одсто, прецизирао је вицегувернер НБС.

Одлука Извршног одбора НБС да повећа референтну каматну стопе за 0,25 одсто на 10,75 одсто донета је највише да се амортизује утицај инфлаторних притисака, који су повећани због раста цена хране, рекао је Пјешчић.

Очекивања НБС су да ће се депресијација националне валуте одразити знатно мање на инфлацију од очекивања, додао је вицегувернер.

Индустријска производња је у августу повећана за 1,6 одсто, а прерађивачка индустрија за 2,2 одсто. Очекивања су да ће производња "Фијата" појачати раст производње и раст БДП-а у 2013. години за један одсто, навео је вицегувернер НБС-а.

Пјешчић је рекао да овогодишњи пад БДП-а износи минус 1,5 одсто, а да се у 2013. се очекује раст од три одсто, по основу раста инвестиција. Вицегувернер НБС је додао да ће дефицит текућег биланса до краја године бити 10,3 одсто, док ће у 2013. износити 7,2 одсто.

После вишемесечног успоравања кредитне активности, у септембру је она појачана, али је ниво проблематичних кредита 21,7 одсто, навео је Пјешчић.

Девизне резерве 5. октобра износиле су око 10,4 милијарде евра и повећане су за око 500 милиона евра у односу на крај септембра, највише као последица продаје државних еврообвезница од око милијарду долара на иностраном тржишту, навео је вицегувернер НБС. Он је додао да су нето девизне резерве НБС 5,3 милијарде евра.

Од почетка године динар је депресирао 8,8 одсто према евру, а у току године Народна банка Србије интервенисала је са девизним резервама од око 1,3 милијарди евра за одбрану стабилности динара, подсетио је вицегувернер и додао да НБС у септембру није интервенисао на међубанкарском девизном тржишту.

Стабилност курса динара протеклих неколико месеци последица је рестриктивних мера НБС и структуре издвајања обавезне резерве, тако да је банкама ослобођено 500 милиона евра за кредитне активности и у августу је донета последња таква мера, објаснио је Пјешчић.

На стабилизацију курса утицао је и програм субвенцоинисаних кредита привреди и најава фискалне консолидације, објаснио је Пејшчић.