Све мање српске робе на Космету

Подаци о пласману робе српских предузећа на косовско тржиште, и у Београду и у Приштини, готово су идентични. Испоруке су у првих осам месеци ове године мање за око 25 одсто у односу на исти период прошле године. Највећи узрок пада пласмана је прошлогодишња одлука косовске владе о увођењу реципрочних мера према произвођачима у Србији.

"Треба имати у виду да сви проблеми који у вези са прелазима и администрацијом су, на неки начин, демотивисали наше привредне субјекте који су отпремали робу на Косово и Метохију", објашњава координатор за регоналну сарадњу Привредне коморе Србије Миливоје Милетић.

Тромесечна блокада на производе из централне Србије пружила је предузећима из региона прилику да заузму своје позиције. То се, пре свега, односи на фабрике држава из региона које су признале једнострано проглашену независност Косова.

"Њихов циљ је уграбити део колача. Управо то је разлог зашто данас има 25 одсто мање робе из Србије. Веома агилни у томе били су Турци, Македонци, док део колача припада и Хрватској и Словенији", наводи председник Привредне коморе Косова Сафет Грџалија.

Неке организације потрошача на Косову тврде да фабрике у Србији имају двоструке стандарде и да на Косово шаљу робу лошијег квалитета.

"Од истог производа други је квалитет извоза за Косово, а други за енклаве на Косову", каже Сељатин Качанику из Удружења "Потрошач".

Примедбе организације "Потрошач" нису остале без последица, али нису ни истиснуле производе из Србије.

"Утицало јесте, али 'плазма' кекс је и даље присутан на тржишту Косова", каже Качанику.

Пласман робе са Косова у централну Србију је десет пута већи него што је био прошле године. У првих осам месеци ове године износи седам милиона долара.

"То су,углавном, обојени метали, неке легуре бакра, цеви, а све то захваљујући активности 'Трепче'", прецизира Миливоје Милетић.

Пад пласмана робе из централне Србије на Косово, према статистичким подацима, ове године умањиће приход српских предузећа за око 60 милиона евра.