Паметно задуживање

Вицегувернер НБС Диана Драгутиновић сматра да задуживање државе за добре пројекте, уколико новац улаже у технологију, знање и инфраструктуру, није негативно, јер од тога корист имају будуће генерације.

На промоцији часописа "Изазови европских интеграција", чији је нови број посвећен новој економској политици и јавном дугу Србије, она је навела да јавни дуг и фискални буџетски дефицит, сами по себи нису негативне категорије, уколико се користе за праве ствари, држе под контролом и имају праву меру.

Фискално прилагођавање је кључно за одрживост буџетског и спољног дефицита, оценила је Драгутиновићева и истакла да ће у наредном периоду бити важно пронаћи равнотежу, у коришћењу расположивих инструмената.

"Али у свему у животу треба увек да постоји мера. Дефицит да - за праве ствари, јавни дуг - да када је контролисан и за праве ствари намењен. Немамо ништа против задуживања, нарочито када се задужујемо за добре пројекте. Немамо ништа против дефицита, али фискална политика и јавни дуг морају бити одрживи", оценила је Драгутиновићева.

Чињеница да ћемо у наредном периоду, како је навела, имати снажно фискално прилагођавање, говори нам да садашња влада мисли да је неодржива оваква фискална политика.

Драгутиновићева је креаторима економске политике поручила да имају у виду и то, да без обзира што тржишна перцепција о томе шта представља одрживост може да се промени у веома кратком року - и на боље и на горе.

Утицај дефицита на дуг

Како је подсетила Драгутивићева процене су да ће до краја године дефицит платног биланса бити 9,5 одсто БДП-а, од чега је 6,8 одсто дефицит државе, а остатак дефицит приватног сектора, што говори да се приватни сектор у периоду кризе знатно боље прилагодио.

Вицегувернер је такође навела, да ће у наредном периоду такође бити значајан и прилив директних инвестиција у извозне и увозно-субститутивне секторе, акумулација девизних резерви као и кретање девизног курса.

Професор Економског факултета у Београду Јуриј Бајец је нагласио да питање сервисирања јавног дуга представља проблем за малу и нискоконкурентну привреду каква је наша.

Говорећи о факторима који утичу на кретање јавног дуга у односу на БДП, професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић је навео да је у последње четири године фискални дефицит утицао на пораст јавног дуга у проценту од 70 одсто, док су државне гаранције, које се из године у годину увећавају, имале учешће од 20 одсто.

То указује да је највећи број фактора који утичу на пораст јавног дуга у под контролом владе, истакао је Арсић подсетивши да је јавни дуг 2008. године износио 30 одсто БДП док је сада 60 одсто БДП.

Према његовом мишљењу јавни дуг од 60 одсто БДП је проблематичан за државу као што је Србија, која има низак рејтинг и скупо се задужује. Члан Фискалног савета Владимир Вучковић сматра да ће наша држава тешко и до 2020. године смањити јавни дуг испод 45 одсто БДП-а, што је горња пројектована граница.