Ускоро тендер за експлоатацију шкриљаца

Почетна инвестиција у експлоатацију и прераду уљних шкриљаца у Алексинцу процењена је на 1,2 милијарде евра, а расписивање тендера планирано је до краја године, најављено је из Министарства природних ресурса.

На округлом столу "Балкан магазина" о употреби уљних шкриљаца, државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања Томислав Шубарановић рекао је да су резерве у Алексиначком басену процењене на две милијарде тона шкриљаца, односно 1,1 милијарду барела нафте.

"Истраживање, експлоатацију и прераду уљних шкриљаца у Алексиначком басену добиће компанија која буде дала најповољније услове и гаранцију за коришћење савремене технологије која ће обезбедити заштиту животне средине", навео је Шубарановић.

"Све што се тиче животне средине биће дато у тендеру. Изабраће се компанија која поред најповољнијих услова које понуди такође, мора да достави и један елеборат о савремерној технолоогији коју планира да искористи и то све у смислу заштите животне средине и здравља људи", додао је Томислав Шубарановић.

Директор за инвестиције и технички развој у Јавном предузећу Подземна експлоатација угља "Ресавица" Миодраг Денић рекао је да би производња синтетичке нафте из уљних шкриљаца у Алексинцу требало да кошта 63 долара по барелу, без урачунатих такси и рудне ренте.

На пољу Дубрава, једном од три у Алексиначком басену, потврђене су резерве од 367 милона тона шкриљаца са око 11 одсто уљног садржаја, рекао је он и додао да би површинском експлоатацијом могло да се искористи 132 милиона тона, а преостало подземном експлоатиацијом.

Денић је навео да би годишње могло да се производи пет милиона тона уљних шкриљаца и да су резерве довољне за експлоатацију током 70 година, од чега 26 година за површинско вађење уљних шкриљаца.

Према његовим речима, истражено налазиште уљних шкриљаца у Алексинцу простире се на површини од 21 квадратног километра, а да би се користило неопоходно је измештање око 1,4 километра реке Моравице.

Државни секретар у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине Дејан Поповић нагласио је да без коплетне студије утицаја на животну средину ни један инвеститор неће добити могућност експлоатације.

Пре доношења одлуке биће организована и широка стручна расправа, рекао је Поповић и додао да се највећи развој у Србији очекује у домену енергетике.

„То су озбиљне ствари, озбиљне инвестиције, зато треба озбиљан тим.И министарство је одговорно за то. Некада ће неко сносити последице или добијати награде за то", каже Озрен Оцић, аналитичар за нафту.

НИС заинтересована за експлоатацију

Генерални директор Нафтне индустрије Србије (НИС) Кирил Кравченко рекао је да је та компанија заинтересована за експлоатацију и прераду уљних шкриљаца у Алексиначким басену и да је руска компанија

"Атоменергопројект" потенцијални партнер НИС-а у том пројекту. Кравченко је казао да би коришћење уљних шкриљаца могло да повећа енергетску безбедност Србије и да би синтетичка нафта добијена из њих могла да се прерадјује у рафинерији нафте у Панчеву.

Како је додао Кравченко, према проценама НИС-а цена производње барела нафте из Алексиначког басена не би могла да буде мања од 70 долара.

Главни инжењер компаније "Атоменергопројект" ТТУ Руслан Салихов рекао је да изградња постројења за прераду уљних шкриљаца након добијања свих потребних дозвола траје око три године.

"У Алексинцу би могло да се производи 8.600 тона барела нафте из шкриљаца дневно, годишњи приход би био око 350 милиона долара", казао је Салихов и додао да је на основу тога период повратка инвестиције седам година.

Према проценама Министарства природних ресурса, у Србији је постоји 11 басена уљних шкриљаца у 23 лежишта, са процењеним резервама од око 4,5 милијарди тона, према основним геолошким истраживањима.

Уљни шкриљац, камен налик угљу који у себи има у просеку 10 одсто органске материје из које се добија нафта, највише се прерађује у Естонији, Кини и Бразилу, а велике залихе имају и САД, Русија, Мароко, Јордан. Уљни шкриљци су неконвенционални извор енергије из кога може да се добије сирова нафта, гас и да се кориси за производњу струје и топлотне енергије.