Млади на удару кризе

Европска дужничка криза узима данак - стопа незапослености у еврозони достигла је 11,3 одсто, а без посла је 22,5 одсто младих. Незапосленост је највиша у земљама у којима је финансијска криза најдубља. У Грчкој је без посла 53,8 одсто младих, у Шпанији 52,9, а у Италији 35 одсто.

Најнижа стопа незапослености те категорије становништва је у Немачкој, тек осам одсто. Следи Аустрија са 8,9 одсто и Холандија са 9,2 одсто.

Шпанци кажу да једноставно нема посла и да су већина незапослених људи са дипломама у рукама, али то, како кажу, није никаква гаранција да ће добити посао.

И у земљама које бележе знаке каквог таквог опоравка, тржишта рада и где се отварају нова радна места, млади људи тешко налазе посао.

Званичници у Бриселу су за што хитнију примену нових европских програма, којима би се коначно створило више радних места за младу генерацију.

Преко Европског социјалног фонда државама уздрманим кризом уплаћено је око три милијарде евра.

Председник Европског савета Херман ван Ромпуј каже да је масовна незапосленост драматична појава за цело друштво. "То утиче и на политичку стабилност. Запошљавање није средњорочни циљ наше политике, већ приоритет", истиче Ромпуј.

Чак пет милиона младих није ни у радном односу, ни у школи, ни на неком усавршавању. Зато је све више препорука да земље уведу систем гаранције радних места за младе и да дају приоритет усавршавању.

Главни аутор студије Међународне организације рада Екехард Ернст каже да младима могу да помогну и да их склоне са улица програми који имају гаранције запослења.

"Према студији Међународне организације рада, то би европске земље коштало 0,5 одсто од њиховог бруто домаћег прозивода", објашњава Ернст.

Европа ће кризу превазићи тиме што ће постати снажнија, уверени су европски званичници.

Али, ту се круг не затвара. Ефекти кризе преливају се на привреде у замаху, где се повећава број незапослене омладине. Највише су погођени млади у северној Африци и на Блиском Истоку и тако ће се наставити.