Бечки споразум за боље кредите

Укупан износ кредита које су банке одобриле грађанима и привреди, од почетка године стагнира, па чак је и у благом паду када се урачунају инфлација и промене курса, кажу у Удружењу банака Србије.

Сличан проблем има цео регион, па је недавно пољски гувернер предложио да се направи нови Бечки споразум по угледу на онај из 2008. године - када су се банке договориле да не смањују ниво кредита у региону. То би било добро, кажу у Влади Србије, јер би се спречио одлив новца из земље.

Привреда пропада, а банке су стабилне и зарађују - то показује да постоји дефект у систему, каже српски премијер. Банкама замера да нису довољно окренуте развоју и да су из земље изнеле више новаца него што смо имали инвестиција.

"За годину и по дана из земље је изнето 1,5 милијарди евра као профит, то није нелегало само је питање да ли је друштвено одговорно", рекао је премијер Ивица Дачић.

Међутим, Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије тврди да банке нису могле да изнесу милијарду и по евра јер су све заједно зарадиле 645 милиона.

"Могуће је да се ради о враћању такозваних кросбордер или прекограничних кредита које наше компаније користе у иностранству, не занамо тачно о чему се овде ради", каже Дугалић.

Да би банке одобравале више кредита Министарство финансија предлаже решење да им Народна банка смањи обавезну резеву, а да се банкари на нивоу региона, као некад, обавежу да неће износити зараду.

"Мислим да је нужно за цео регион направити бечки аранжман, што би значило да се банке обавежу да наредне године држе ниво пласмана на нивоу 2010. или друге године, јер су у овој години смањени не само у Србији већ и у регону", истиче министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Пре три године Бечки споразум склопљен је на иницијативу ММФ-а, каже тадашњи српски гувернер Радован Јелашић.

"Свака земља има интерес и вероватно у Србији постоји интерес са стране државе и вероватно од банака да не дође до смањења тренутно, што не иде под надзором ММФ-а, већ свака држава ради појединачно", сматра Јелашић.

Банкари нису против новог Бечког споразума, али сумњају да би то подстакло кредитирање.

"Ми смо своју кредитну активност наставили после 2008. Што се нас тиче замрзавање на нивоу 10 или 9 за нас не би стварало проблем, али ако посматрамо комплетан банкарски сектор ситуација се битно променила, и у том смислу би то подразумевало неку дубљу анализу" објашњава Драгиња Ђурић из "Банке Интеза".

Верољуб Дугалић Удружења банака Србије слаже да је добро разговарати.

"Али је питање шта би се постигло. Да банке задрже ниво пласмана? Па банке и сада имају проблем да нађу клијенте који ће враћати кредит", наглашава Дугалић.

Сваки четврти кредит дат привреди је ненаплатив. Влада је ситуацију покушала да поправи тако што дотира камате за кредите привреди. Банкари признају да због тога имају више посла, али да кредите одобравају само ликвидним предузећима, а најбољима камату спуштају и испод три и по одсто колико је Влада прописала.