Комбиноване мере за излазак из кризе

Министар финансија и привреде Млађан Динкић рекао је да само комбиноване мере које подразумевају смањење буџетског дефицита и заустављање раста јавног дуга, али и покретање привредне производње, могу дати пун ефекат и омогућити излазак земље из кризе.

"Направили смо први пакет мера за спречавање дужничке кризе, о коме парламет сада расправља и који ће бити усвојен почетком наредне недеље", подсетио је Динкић у изјави новинарима, приликом обиласка Атомске бање "Горња Трепча".

"Планирамо да са буџетом за 2013. годину идемо и са другим пакетом мера који би омогућио да се садашњи буџетски дефицит преполови и да заустави раст јавног дуга, а истовремено ићи ћемо са мерама за покретање производње јер само са комбинованим мерама можемо дати пун ефекат, истакао је министар.

Напомињући да је нова влада затекла тешку економску ситуацију, Динкић је рекао да влада неће да је улепшава, али ће зато предузети мере које ће ту ситуацију преокренути. "Те мере су тако направљене да онима којима је најтеже највише помогнемо, као што су пензионери са нижим примањима и пољопривредници, а да највећи терет ове консолидације сносе богатији", поручио је Динкић. 

Према његовим речима, једна од мера која ће подстаћи привредни развој у крају где се налази и Атомска бања "Горња "Трепча, јесте изградња аутопута од Београда до Чачка.

"Већ је уговорена деоница од Љига до Чачка, која ће ускоро почети да се гради, а ја ћу у понедељак разговарати са потпредседником кинеске "Ексим банке" која би требало да финансира преосталу деоницу од Београда до Љига и деоницу од Појата до Прељина", навео је Динкић.

"Тако бисмо у мандату ове владе могли да урадимо што већи део ових значајних аутопутева у централној Србији, Коридор 11 и такозвани 'Моравски коридор' од Појата до Прељине", додао је Динкић.

Осврнувши се на укидање "музичког динара", Динкић је најавио до краја године предлог измена закона којим би се плаћање те обавезе потпуно укинуло за занатлије, "а да се примери објективним могућностима других обвезника, укључујући пре свега локалне радио и ТВ станице и емитере, тако да се другачија тарифа примењује за Београд, другачија за друге регионе и да се примери економској снази.

"Направићемо у наредним данима једну међуресорну радну групу која ће радити на изменама Закона о ауторским правима. У тој радној групи биће и представници емитера, укључујући и емитере ван Београда", објаснио је министар.

Подстицај бањског туризма

Динкић  је рекао је да држава намерава да подстиче развој бањског туризма без обзира на тип власништва.

"Републички фонд за здравствено осигурање не би више смео да прави дискриминацију, већ да одобрава средства за лечење онима којима је то потребно, било да се лече у државној бањи или у специјалној болници у приватном власништву", сматра Динкић.

"Ако се сада показало да специјална болница у приватном власништву може да има овакав раст запослености и помоћног особља и лекара, да може да има раст броја гостију мислим да Фонд не би смео више да прави дискриминацију", истакао је Динкић.

Динкић је навео да је Атомска бања позната у читавом региону по томе што се у њој лечи мултипла склероза, јер ту "постоји вода са лековитим својством каква постоји још само у Јапану."

"Неки од оболелих од мултипле склерозе не могу да плате третман у бањи, па би РФЗО морао да издвоји средства за њих како би им се помогло", рекао је Динкић и додао да су капацитети у Горњој Трепчи врхунског квалитета. "Када би у другим бањама било оваквих смештајних капацитета и овако доброг особља онда би то било још боље", оценио је Динкић.

"Трудићемо се у наредном периоду да у свакој бањи у Србији урадимо оно што је већ урађено у Атомској бањи, захваљујући људима који су уложили свој капитал, али и имали подршку државе", навео је Динкић.

Динкић је током посете Атомској бањи разговарао са некима од пацијената, који су рекли да су задовољни пруженим услугама, а обишао је и специјалу болницу "Вујан", отворену почетком маја, у коју је уложено око три милиона евра.

Атомска бања приватизована је у септембру 2008. године и у њу је уложено око пет милиона евра. После приватизације потпуно су реконструисани сви постојећи капацитети - смаштајни, терапијски и угоститељски.

Бања је позната по лечењу реуматских и неуролошких болести, и у њој се опорављају осигураници из Републике Српске, дистрикта Брчко, Словеније, Македоније, Русије и Хрватске.