Буџетски дефицит обара рејтинг

Бонитетна кућа "Дан енд Бредстрит" снизила је рејтинг Србији која је тако из групе земља са умереним ризиком сврстана међу високоризичне земље са назнаком погоршања тренда рејтинга.

Главни разлози за снижавање рејтинга су успорени привредни раст и растући фискални дефицит, навела је кућа која ексклузивно заступа интересе компаније "Д енд Б" у Србији и Црној Гори.

"Д енд Б" је смањио државни рејтинг Србији јер се земља суочава са растућим буџетским дефицитом који је од јануара до јула достигао 111,2 милијарде динара, што је повећање од 32 одсто на годишњем нивоу и представља 79 одсто планираног дефицита.

Раст дефицита је последица тога што је претходна влада нерационално трошила пред изборе и наглог пада прихода због успореног привредног раста, оцењују аналитичари "Д енд Б".

Из "Д енд Б" указују да ће без чврсте одлуке да се јавне финансије ставе под контролу дефицит у 2012. премашити шест одсто бруто домаћег производа.

С друге стране, то ће повећати акумулирани јавни дуг до краја године на преко 57 одсто БДП-а, далеко изнад горње границе од 45 одсто БДП-а коју је влада поставила.

У "Д енд Б" сматрају да је због дуготрајне штедње мало вероватно да ће Влада Србије значајније смањити потрошњу. Напротив, из политичких разлога влада одбија да смањи пензије и плате у јавном сектору, а најављен је и програм субвенционисаних кредита привреди у вредности од милијарду евра.

Поред тога, српска влада ће морати да сноси трошкове смедеревске железаре, док се са друге стране суочава са вишим трошковима позајмица, што је последица смањивања рејтинга од стране водећих рејтинг агенција у јулу и августу.

Због тога "Д енд Б" прогнозира повећање буџетског дефицита Србије у овој години на 5,7 одсто БДП-а.

Повећање дефицита имаће цену јер ће, ако Влада не обезбеди кредит код ММФ-а, Народна банка Србије морати да помогне влади променом досадашње политике, девалвацијом валуте и већом инфлацијом, што ће утицати на општу мекроекономску стабилност, упозорава "Д енд Б".

Бонитетна кућа наводи и да је на путу ка чланству Србије у ЕУ дошло до застоја услед спорог спровођења реформи у 2011, али и суспензије техничких разговора о будућности Косова.

Од европских земаља у групи високоризичних са Србијом су Грчка, Русија, Азербејџан, Грузија, Казахстан и Украјина.

У региону и даље најбољи рејтинг имају Словенија и Хрватска које припадају земљама са благим ризиком, а следе Бугарска, Македонија, Румунија, Албанија и Мађарска као земље умереног ризика. Нижи рејтинг од Србије у региону има само Босна и Херцеговина која је оцењена као земља веома високог ризика.