Рачун српских дугова

Грађани Србије највише дугују банкама. Повећани су дугови на кредитним картицама и текућим рачунима, показује истраживање немачке компаније ЕОС Матрикс.

Имајући у виду и резултате других истраживања, која показују колика су нам дуговања за комуналије: струју, грејање, воду, телефон, као и за порезе - процењује се да сваки грађанин Србије дугује у просеку најмање 900 евра.

Истраживање ЕОС Матрикса, указују да су дуговања по кредитним картицама већа седам одсто, а на текућим рачунима, због дозвољеног минуса, два одсто него прошле године. Занимљиво је то да су мушкарци код банака задуженији од жена, само на текућим рачунима бележе за трећину већа дуговања од жена. Најзадуженији су и радно најактивнији, између 26 и 45 година.

Директорка ЕОС Матрикс Србија Ирина Лада каже да то говори да грађани покушавају један старији дуг да сервисирају преко нових задужења, што је логично када дођемо у диспропорцију између потрошеног и зарађеног.

"Са друге стране имамо пензионере који су најбоље платише у Србији, што због редовности прихода тако и због навика и карактера који имају", објашњава Лада.

Друге анализе показују да се дугови још гомилају због неплаћених комуналија. Дуг домаћинстава за струју је 46 милијарди динара, што значи да сваки становник просечно дугује око 18.000 динара, док је за остале комуналије у просеку око 7.000. Многи се задужују само да би платили храну и рачуне.

Стручњаци објашњавају да је дозвољени минус најчешћи, јер ко га једном узме из њега се тешко извлачи.

"Код просечне плате која је негде, 42 до 43.000, како ког месеца, обично недостаје још толико, јер се пристојан живот у Србији данас не може замислити без неких 80 до 100.000 динара. И када то погледате и упоредите са примањима свакоме недостаје још једна плата или пензија", каже економски аналитичар Радојка Николић.

Ипак, у поређењу са комшијама наши грађани смањују дугорочну задуженост.

"Када упоредимо Србију са окружењем, изузев Македоније, ми у Србији још увек најбоље економишемо између прихода и расхода", каже Лада.

Према њеним речима, најмање смо задужена нација када се пореди са са суседима, а нарочито са Хрватима и Словенцима.

Анализе указују на још један парадокс. Иако смо све сиромашнији, тешко се одричемо вожње аутомобилом и мобилног телефона. Статистка показује да у Србији има од 10 до 12 милиона мобилних телефона. Прошле године просечан рачун износио је 1.700 динара и њих грађани Србије најредовније плаћају.