Савет против рецесије

Четрдесет дана након што је премијер у свом експозеу најавио, Влада је и званично формирала Национални савет за привредни опоравак. Осим представника власти, Савет чине привредници, банкари и економисти који заједнички треба да припреме мере за подстицање привредног развоја.

Осим премијера Ивице Дачића, који је на челу, Савет ће имати три потпредседника: Млађана Динкића, Драгињу Ђурић и Бранислава Грујића. Остали чланови су привредници –представници удружења и највећих компанија, а своје стручно мишљење и савете даваће банкари и економисти, махом професори факултета.

Ићи ће се степеник по степеник у борби против рецесије, каже један од чланова Савета. Новина је, наводи, што ће Савет у припреми мера моћи да тражи документа од државних и јавних предузећа.

"Циљ је да се са стручним људима из различитих области установи како они виде развој својих предузећа и грана – где бисмо могли да им помогнемо, где су потенцијали, где је вишак, где мањак, како доћи до капитала", наводи Топлица Спасојевић из "ИТМ групе".

За банкаре прва корист од Савета јесте што ће на једном месту да окупи оне којима је потребан новац и оне који њиме располажу.

"Нећу да кажем да има новца, новца нема, али може се наћи. Србија је задужена земља, то сви знамо, али није исто да ли смо те паре потрошили на увоз телевизора, чоколадица и половних аутомобила, или смо за тај новац направили путеве, бране, системе за наводњавање, нове централе", каже Славко Царић из Ерсте банке.

За поједине представнике привреде дилеме нема – док се не прекине ланац дуговања, нема тог савета који ће препородити српску економију.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, сматра да морамо јасно да кажемо да је држава главни генератор неликвидности са дугом до 110 милијарди динара.

Чланови Савета за привредни опоравак неће добијати плату. И у претходној Влади економисти и привредници седели су у Немањиној 11, као саветници премијера и потпредседника.