Продаја државног "сребра"

Један од начина да се дође до новца у условима беспарице могла би да буде продаја неког од јавних предузећа. Премијер је обећао да Влада неће продавати ЕПС нити стратешка јавна предузећа попут Железница, ПТТ-а или Аеродрома. Стручњаци кажу да не остаје још много тога вредног, осим "Телекома".

"Сви пратите наш коалициони споразум, знате шта се сигурно неће продавати од државне имовине", каже министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Динкић, међутим, наводи да, кад је реч о осталом, постоји могућност продаје на јавном тендеру. "Али одлука још није донета. Нећемо продавати нешто за шта немамо сигурно макар једног потенцијалног купца", истиче Динкић.

Стручњаци упозоравају да тако добијен новац никако не би требало да оде за покриће текућих трошкова државе.

"Опасност је да, кад једном добијете приход од приватизације ви то потрошите на већи дефицит. Самим тим дозволите већи раст јавног дуга, а то би било економски погубно", сматра председник Фискалног савета Павле Петровић.

Није спорно, али ни добро за економију то што држава има превише власништва над природним богатствима и другим ресурсима и предузећима. Међутим, стручњаци упозоравају да није тренутак за велику приватизацију.

"Ако се влада, ипак, определи за продају неког предузећа, мислим да би било добро да одреди минималну цену која би се формирала на основу вредности предузећа у нормалним временима, а не у време кризе, макар та приватизација пропала као 'Телекома' током ове године", истиче економиста Милојко Арсић.

Како наводи, није добро опредељење да се пошто-пото прода неко предузеће или имовина да би се обезбедила средства за финансирање буџета.

У Привредној комори Србије кажу да би, уместо продаје предузећа која су породично сребро, требало продати оно што држава има, а не користи.

"То су објекти које је војска имала у ексклузивним зонама, па напустила, потенцијали у пољопривредном, у грађевинском земљишту, око пола милиона хектара земљишта које је неискоришћено, као и други објекти којима располаже држава, а нису у функцији", наводи Горан Родић из Привредне коморе Србије.

Родић наводи да је груба процена да је вредностих тога пре три године била 180 милијарди евра.

"Око 20 одсто би могло да се баци на тржиште. Сами израчунајте колико је то пара и многи проблеми би се решили, и буџет, и кредити, и све остало", каже Горан Родић.

Када је у питању продаја имовине у власништву државе, не би била добра масовна продаја, сматра Милојко Арсић и додаје да би она довела до пада цене. "То можда одговара неким бизнисменима да би дошли до власништва над значајном имовином по повољним условима, али то је нешто што не би било у интересу друштва", истиче Арсић.

Док Влада не саопшти шта ће од имовине препустити приватницима, јасна је само судбина Комерцијалне банке – не продаје се, већ ће држава до краја године уложити новац у њену докапитализацију, да би задржала већински удео у власништву.