Јесења битка за еврозону

Историја би могла да забележи да су последњи месеци 2012. године били период када ће се еврозона интегрисати или распасти, пише британски "Економист". И после бројних састанака, решења још нема. Претпоставља се да после августовског затишја, званичнике еврозоне чека тешка политичка борба оних којима је помоћ потребна, и оних који треба да је дају.

После бројних неуспешних састанака, директор Европске централне банке, кога зато зову и "Супер Марио" Драги, обећава да ће учинити све да евро опстане, што је за тренутак умирило јавност, да би убрзо почело да се говори да је само планирао да направи план.

"Још се трага за најбољим решењем и велика је битка међу онима који дају паре у фонд за превазилажење кризе и оних који на то рачунају, а ту је тај политички моменат, али у овом тренутку нико сем Велике Британије не доводи у питање постојање еврозоне", сматра професор ФЕФА Михаило Црнобрња.

Неки ипак сматрају да све земље еврозоне размишљају о плану Б, само што Велика Британија о томе отворено говори.

"Британија је озбиљна земља, која се позиционира у случају да европска заједница не опстане, а по мени је вероватно, да ако еврозона опстане, Британија ће размислити да јој и сама приступи, због односа евра и фунте, да би повећала конкурентност економије", објашњава економиста Александар Милојевић.

У најјачој европској економији, Немачкој, и за њом Аустрији, кризе као да нема, али ако стигне биће то права драма, сматра генерални директор "Ерсте групе" Андреас Трајхл.

Познат по изјавама да евро није ни требало уводити те да не треба спречавати излазак Грчке из еврозоне, данас каже да сви треба да схвате да су одговорни и да се оваквим темпом ствара свет без Европе.

"Било је много грешака и у Грчкој и у еврозони. Ко је онда луд, онај који је решио да у најтежој ситуацији икада потроши више од пет одсто БДП на војне трошкове, или онај ко им продаје, а не каже нећу ти продати јер не можеш то да приуштиш", објашњава генерални директор "Ерсте групе".

Трајхл истиче да треба решити све проблеме и што пре помоћи Грчкој, јер ако се то не уради, можете како је рекао да "заборавите Европу и одустаните од евра".

Трошак изласка Грчке из еврозоне, према неким проценама, само би Немачку коштао 80 милијарди евра, и то за почетак.

Већи проблем је тај што економисти излазак Грчке пореде са заразом која би захватила Португал, Шпанију и Италију, а последњих годину дана, политички односи коче разрешење.

Милојевић сматра да ће процеси бити успорени због избора у САД и Немачкој, па ће до следеће године, како је рекао, "бити гацање у блату, без великих решења", успоравање страних инвестиција, слаба могућност извоза, повећање каматних стопа.