Динкић: Србија у рецесији

Србија се налази у рецесији, јер подаци показују пад БДП-а у првом кварталу од 1,3 одсто, а у другом 0,6 одсто, изјавио је министар финансија и привреде Млађан Динкић.

Реч је о прелиминарним подацима "и ситуација може само да буде гора, боља сигурно није", рекао је Динкић на на брифингу за новинаре који прате економска кретања у земљи.

Ситуацију у привреди додатно отежава суша, рекао је Динкић и најавио мере у виду регреса за набавку ђубрива, семена и горива.

Говорећи о буџету, Динкић је рекао да дефицит конслидованог рачуна износи преко седам одсто БДП-а, док је дефицит буџета Републике више од пет одсто БДП-а, и подсетио да је планирани дефицит био 4,25 одсто.

Динкић је рекао да је, када је у Влади Мирка Цветковића примио дужност министра, у буџету био суфицит од 1,1 милијарду евра, а данас је дефицит од 2,2 милијарде евра.

"Укупан минус у буџету данас износи око 225 милијарди динара, а када се додају обавезе које нису буџетиране као што су обавезе према "Фијату" од осам милијарди динара и око милијарду динара за експропријацију земљишта на Коридору 11, онда дефицит износи око 235 милијарди динара", рекао је Динкић.

Према његовим речима, јавни дуг Србије је пре пет година износио око 30 одсто БДП-а, а данас је око 55 одсто, према методологији Народне банке Србије, а према методологији Министарства финансија 53,5 одсто.

Структура јавног дуга је таква да има веома повољних кредита које је Србија узела, навео је Динкић и додао да је сваки кредит са каматом преко пет одсто прескуп за земљу, а таквих је око једне трећине у укупним дуговима.

Динкић је навео да Србија данас за отплату дуга треба да издвоји око 3,4 милијарде евра у овој години, а у наредној треба да издвоји око 3,6 милијарди евра и указао да то треба снизити, иако је јасно да су потребе огромне.

Ускоро повећање ПДВ-а

Динкић је рекао да су у току припреме за ребаланс буџета и истовремено доношење буџета за 2013. годину и најавио измену пореза на додату вредност (ПДВ), који ће бити повећан на 20 одсто.

Према његовим речима, припрема се измена стопе ПДВ-а која неће бити изнад 20 одсто, док ће на животне намирнице остати осам одсто. Како је рекао да ће коначна одлука о повећању стопе ПДВ-а бити донета када се сагледа расходна страна буџета.

Ова година је већ изгубљена у смислу смањења буџетског дефицита, али ће у наредној години он бити смањен за око 100 милијарди динара, рекао је министар финансија и привреде, на брифингу за новинаре који прате економска кретања у земљи.

Динкић је рекао да су у току припреме за доношење сета мера, како на расходној тако и на приходној страни буџета, које ће бити оличене у виду 17 закона и додао да ће ти законски предлози бити у Скупштини Србије у септембру, а највећи део мера ступиће на снагу у октобру.

Саветник за порезе у Министарству финансија Милица Бисић каже да је циљ и идеја да се отклоне нелогичности, рупе које су постојале да се измене и унапреде.

"Није реч само о пуком повећању, већ о сређивању пореског система", каже Бисићева.

Министар финансија и привреде указао је да се ефекти тих мера не могу осетити у овој години, већ тек почетком наредне године.

Наглашавајући да је планирано да се не доносе једностране мере повећања само неких пореских намета, већ и да се смање расходи, Динкић је прецизирао да је планирано укидање око 256 парафискалних намета.

На тај начин ће законски бити онемогућено да било ко у земљи, осим Министарства финансија, уводи било какве порезе и накнаде, и то ће престати од октобра, рекао је Динкић.

Очекујем да Народна банка Србије уради озбиљњу ревизију банкарског сектора и заједно са људима из Агенције за осигурање депозита направи план за санацију банака које су се нашле у проблемима", рекао је Динкић.

Динкић је истакао да за ситуацију у "Агробанци" треба да одговарају сви који су направили те губитке, које ће сада надокнађивати грађани Србије. Он је рекао да се стање у државним банкама анализира и да је још увек непознаница због чега је из буџета исплаћено око 200 милиона евра за докапитализацију државних банака. 

Нови аранжман са ММФ-ом

Динкић је рекао и да је у току уговарање средстава за Србију у укупном износу од око две милијарде евра и најавио скори долазак делегације Међународног монетарног фонда, са којом ће се преговарати о потпуно новом аранжману.

"На путу смо да уговоримо ликвидна средства која ће обезбедити редовну исплату плата и пензија", рекао је Динкић, али није желео да наведе детаље, осим да је реч о средствима из иностраних извора.

Те две милијарде евра мањим делом су везане за тржиште капитала, односно мањи део ће бити задуживање државе издавањем хартија од вредности, рекао је Динкић и најавио да остаје план да се емитују еврообвезнице у овој години.

Неће бити смањења плата и пензија које ће бити усклађиване са ситуацијом у привреди и неће бити отпуштања у јавним службама док траје криза, поновио је Динкић и додао да ће се о томе више знати после разговора са представницима синдиката.

Министар финансија и привреде рекао је да је упутио позив ММФ-у да дође у Србију. Из претходних разговора са њима постало је очигледно да претходни замрзнути аранжман из предострожности нема више ефекта за земљу, тако да ће се, како је рекао, ићи на потпуно нови аранжман.

Коментаришући одлуку америчке агенције за кредитне рејтинге "Стандард енд Пурс" да снизи дугорочни кредитни рејтинг Србије за један степен, са ББ на ББ-, са негативном прогнозом, Динкић је рекао да ће побољшање рејтинга наше земље зависити од испуњења плана за смањење буџетског дефицита и од успешности у опоравку привреде и изласку из рецесије.

Када је реч о пензијама, Динкић је најавио да ће оне пратити раст плата и додао да ће прва рата 13. пензије бити исплаћена између 17. и 19. септембра.

Он је рекао да од НБС очекује да спроводи исту политику као и Министарство финансија, "ништа мање и ништа више од тога", како би се очувала макроекономска стабилност.

Министар Динкић је најавио и да ће основна плата директора у агенцијама, фондовима, јавним предузећима и другим државним институцијама бити највише 140.000 динара без минулог рада.

Наведени износ плате ће се сматрати "као максимални ниво примања било кога ко ради у неком државном органу, без обзира да ли реч о агенцији или фонду, али се неће односити на независне регулаторне институције, међу којима је и Народна банка Србије".

Динкић је рекао да ће се у наредном периоду изнивелисати висина плата у јавном и приватном сектору, јер није у реду да у реалном сектору, који издржава јавни сектор, плате не расту, а да се у јавном сектору оне повећавају.