Више посла за приватне извршитеље

И у европским земљама грађани и привреда све више касне са плаћањем рачуна и обавеза према држави. Истраживања ЕОС групе, која је део Ото групације, показују да се 75 одсто обавеза редовно плаћа у земљама Западне Европе, док је наплата тих потраживања за 13 одсто мања у Источној Европи.

Истраживања упозоравају - у западноевропским земљама већ 70 одсто предузећа наплату потраживања поверава специјализованим агенцијама. То се види и по роковима плаћања - 20 дана, што је и најкраћи рок међу компанијама у Немачкој. У Русији је три дана више, у Бугарској је 41, у Шпанији 71 дан, а најдужи рок дају предузећа у Грчкој, у просеку три месеца.

Најредовнију наплату бележе Русија и Немачка, а најнередовнију Грчка. Грађани Немачке измирују на време скоро 83 одсто обавеза, а руске компаније имају само девет одсто ненаплаћених потраживања.

Директорка ЕОС Матрикс Србија Ирина Лада каже да ефекти кризе и повећана стопа незапослености, која постоји у скоро у свим земљама ЕУ, доводи до потешкоћа у наплати потраживања, што повећава ризик од неликвидности.

"Нажалост, компаније које су учествовале у истраживању не очекују да ће се ситуација побољшати у наредне две године", каже Лада.

Ни код плаћања комуналних услуга није боља ситауција. Због све чешћих кашњења у већини земаља, рокови наплате рачуна од грађана се пролонгирају. Међутим, и поред тога многи не успевају да плате. Ангажовање приватних извршитеља је све чешће и у земљама ЕУ.

Због политичке нестабилности, указују истраживања, грчка привреда је у најнеповољнијем положају. Предузећа половину обавеза не плаћају на време, а од четворо грађана, три имају дуговања.

Дописник РТС-а из Грчке Мајда Шимунец каже да је настала општа ерозија уредног намиривања обавеза нарочито када су у питању рачуни за електричну енергију, преко којих се наплаћује и најновији порез на некретнине кога Грци популарно зову харач.

"Државне компаније показују размевања и довољно толеранције па се какав-такав социјални мир купује крајње либералним односом према неплатишама. Тако је по неколико пута могуће репрограмирати нагомилане дугове", каже Шимунец.

Стручњаци кажу да се плаћање пореза и комуналија доводи у питање у земљама које немају уређен финансијски систем. Оцењују да је у таквим ситуацијама ризично повећавати намете, већ треба побољшати финасијску дисциплину.

Биљана Степановић из "Бизнис инфо групе" каже да када се повећа наплата онда долазите у позицију да можда и не морате да подижете пореску стопу.

"Овако је стално намет на онима који плаћају и онда они дођу у неравномеран полиожај ако постоји могућност да неко плаћа, а неко други не плаћа", истиче Степановићева.

У Србији је ове године, у поређењу са 2011. годином, број неликвидних предузећа утростручен. Само у марту је било блокирано 58.000 рачуна. Нема званичних података, али се процењује да пола милиона грађана не плаћа редово комуналне услуге.