субота, 21.07.2012, 07:30 -> 07:44
štampajВише посла за приватне извршитеље
Грађани и привреда широм Европе све више касне са плаћањем рачуна и обавеза према држави. Најредовнију наплату бележе Русија и Немачка, а најнередовнију Грчка. У Србији расте број неликвидних предузећа. Ангажовање приватних извршитеља све чешће и у земљама ЕУ.
И у европским земљама грађани и привреда све више касне са плаћањем рачуна и обавеза према држави. Истраживања ЕОС групе, која је део Ото групације, показују да се 75 одсто обавеза редовно плаћа у земљама Западне Европе, док је наплата тих потраживања за 13 одсто мања у Источној Европи.
Истраживања упозоравају - у западноевропским земљама већ 70 одсто предузећа наплату потраживања поверава специјализованим агенцијама. То се види и по роковима плаћања - 20 дана, што је и најкраћи рок међу компанијама у Немачкој. У Русији је три дана више, у Бугарској је 41, у Шпанији 71 дан, а најдужи рок дају предузећа у Грчкој, у просеку три месеца.
Најредовнију наплату бележе Русија и Немачка, а најнередовнију Грчка. Грађани Немачке измирују на време скоро 83 одсто обавеза, а руске компаније имају само девет одсто ненаплаћених потраживања.
Директорка ЕОС Матрикс Србија Ирина Лада каже да ефекти кризе и повећана стопа незапослености, која постоји у скоро у свим земљама ЕУ, доводи до потешкоћа у наплати потраживања, што повећава ризик од неликвидности.
"Нажалост, компаније које су учествовале у истраживању не очекују да ће се ситуација побољшати у наредне две године", каже Лада.
Ни код плаћања комуналних услуга није боља ситауција. Због све чешћих кашњења у већини земаља, рокови наплате рачуна од грађана се пролонгирају. Међутим, и поред тога многи не успевају да плате. Ангажовање приватних извршитеља је све чешће и у земљама ЕУ.
Због политичке нестабилности, указују истраживања, грчка привреда је у најнеповољнијем положају. Предузећа половину обавеза не плаћају на време, а од четворо грађана, три имају дуговања.
Дописник РТС-а из Грчке Мајда Шимунец каже да је настала општа ерозија уредног намиривања обавеза нарочито када су у питању рачуни за електричну енергију, преко којих се наплаћује и најновији порез на некретнине кога Грци популарно зову харач.
"Државне компаније показују размевања и довољно толеранције па се какав-такав социјални мир купује крајње либералним односом према неплатишама. Тако је по неколико пута могуће репрограмирати нагомилане дугове", каже Шимунец.
Стручњаци кажу да се плаћање пореза и комуналија доводи у питање у земљама које немају уређен финансијски систем. Оцењују да је у таквим ситуацијама ризично повећавати намете, већ треба побољшати финасијску дисциплину.
Биљана Степановић из "Бизнис инфо групе" каже да када се повећа наплата онда долазите у позицију да можда и не морате да подижете пореску стопу.
"Овако је стално намет на онима који плаћају и онда они дођу у неравномеран полиожај ако постоји могућност да неко плаћа, а неко други не плаћа", истиче Степановићева.
У Србији је ове године, у поређењу са 2011. годином, број неликвидних предузећа утростручен. Само у марту је било блокирано 58.000 рачуна. Нема званичних података, али се процењује да пола милиона грађана не плаћа редово комуналне услуге.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар