Већи дефицит, мањи приходи

Премијер Србије Мирко Цветковић рекао је да је буџетски дефицит Србије већи за око 35 милијарди динара од планираног због пада буџетских прихода, додавши да је пад прихода условио мањи привредни раст од планираног.

Цветковић је на панелу Економски приоритети Србије у организацији Привредне коморе Србије и недељника НИН нагласио да дефицит није већи због повећаног трошења и већих расхода од планираних, већ услед пада прихода.

Навео је да су расходи за целу годину планирани на ниову од 875 милијарди динара и да је Влада, упркос чињеници да су били избори и велике хладноће у фебруару, у првој половини године потрошила само 49 одсто од тог плана.

Према његовим речима, дефицит ће на крају ове године бити већи за око 35 милијарди динара, у случају да нова влада ништа не предузме.

"То је прилично невероватно и није реалистично да Министарство финансија неће решити ништа до краја године", додао је Цветковић.

Досадашњи премијер је новој влади препоручио да одмах по формирању уђе у разговоре са ММФ-ом и да са њима усагласи ставове и додао да је кључно да та влада до краја године покрије недостатак у буџету настао као резултат смањених прихода.

Цветковић сматра да ситуација у српским финансијама није тако катастрофална као што се износи, оцењујући да је реч о политичкој потреби да се ситуација прикаже лошијом него што јесте, да би се испоставило да су успеси нове владе већи.

Такво понашање је мач са две оштрице, јер свет о Србији стиче слику која је далеко од реалности, оценио је Цветковић.

Цветковић је апеловао да нова влада буде формирана што пре.

Брефор: Србији не прети катастрофа

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор рекао је да Србији не прети катастрофални сценарио, јер је реч о земљи са мноштвом ресурса, али да ће наредних 12 до 18 месеци бити тешки и да ће реформе бити неопходне.

Брефор је на скупу истакао да не би требало потцењивати способност грађана да увиде озбиљност ситуације и неопходност реформи, уколико им се да нада за будућност.

Он је упоредио раст јавног дуга Србије са растом температуре у Београду и Србији, истичући да после таквих врућина обично следи грмљавина, а да би се то избегло неопходно је спровести одређене мере.

"Један од првих потеза нове владе требало би да буде унапређење пословног амбијента и олакшавање пословања привреде, јер су за то неопходни предуслови да се повећају инвестиције, запошљавање, а самим тим и привредни раст", истакао је Брефор.

Брефор је истакао да Србија мора да настави реформу јавног сектора јер су трошкови за локална, државна и јавна предузећа и даље веома високи и много већи него у другим земљама у транзицији.

Према његовим речима, мора бити решен проблем великог броја предузећа у реструктурирању која остају у том статусу од седам до 12 година, немају никакве активности и њихови ресурси су неискоришћени.

Брефор је указао и на проблем управљања јавним предузећима која би, према његовим речима, требало да припадају грађанима а не партијама, као и на проблем вођења социјалне политике кроз држање ниских цена одређених производа, као што су гас или струја.

Представник Светске банке додао је и да би се успостављањем њихове реалније цене ослободио простор да предузећа која их производе инвестирају и без државне помоћи.

Бугарин: Хитне мере спречавају даљи пад

Са Брефором се сложио и председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин, који је рекао да нова Влада Србије у првих шест месеци мандата мора предузети хитне мере како би спречила даљи пад економске активности.

Бугарин је нагласио да је реч о мерама за смањење јавне потрошње, буџетског дефицита, али и пореској реформи, решењу проблема неликвидности, смањењу незапослености и трошкова пословања.

Челник ПКС нагласио је, отварајући панел дискусију о економским приоритетима Србије, да је пад економске активности износио у протеклом периоду 1,3 одсто, индустријске производње 5,9 одсто, док је спољни дуг увећан на око 24 милијарде евра.

Бугарин је подсетио да је ПКС усвојио нови концепт економске политике од 2012. до 2016. године, који обухвата 87 препорука за нову Владу Србије.

Тај оквир дефинише, према речима председника ПКС, ограничења и препреке које онемогућавају одрживи развој српске привреде.

Бугарин је указао и на неопходност учешћа пословне заједнице у креирању економске политике.

У раду скупа учествују и Душан Бајатовић из Социјалистичке партије Србије, Ненад Поповић из Демократске странке Србије, Влајко Сенић из Уједињених региона Србије и Владимир Кравчук из Либерално-демократске партије.