Шанса за развој села

Сеоски туризам је наша велика туристичка шанса, нажалост, недовољно искоришћена. У ваљевском крају, на пример, сеоским туризмом бави се тек стотинак домаћинстава, а могло би знатно више. Многи домаћини и даље не верују да се од туризма може живети.

Породица Јовановић из села Почучке, сеоским туризмом се бави већ десет година. До сада су угостили туристе из 20-так земаља. Кажу да им се сви гости враћају. Градски људи у селу, пре свега уживају у једноставности и лепоти сеоског живота.

"Све укупно гледано не може се живети само од сеоског туризма, али то може бити сјајан допунски посао. Домаћинство као што је наше у којем се производи сва храна, може себи да дозволи да иде са нижим ценама, с обзиром да производимо храну и да немамо тих трошкова. И нама то онда дође као добар додатни посао", каже Милена Јовановић из села Почучке код Ваљева.

Србија има десет хиљада кревета у сеоским домаћинствима која се баве туризмом. Њихова попуњеност је веома слаба и износи свега четири одсто.

У оквиру пројекта Уједињених нација, Министарство економије је у протекле две године организовало велики број обука за хиљаду и сто домаћина који желе да се баве туризмом. Теме су биле различите - како се саставља буџет, калкулишу трошкови.

Државни секретар за туризам Горан Петковић каже да је најзанимљивија била обука из кулинарства, на коју су дошле углавном домаћице.

"Прво су негодовале, зашто њих неко да обучава кад цео живот стоје поред шпорета. После пет дана питале су кад ће наставак обуке, јер су у међувремену научиле да не морају да потроше пола килограма кајмака за два госта, или 400 грама пршуте за два госта, да могу да уштеде, а да ипак гости буду презадовољни и да им ана столу буде и више него што им је потребно",објашњава Петковић.

Да би неко домаћинство могло да прими госте, мора да буде категоризовано. Многи су се домаћини удружили и направили своју инетрнет презентацију како би их гости лакше пронашли.