Куповина на кашичицу

Просечна српска породица одриче се сваке пете куповине у односу на 2008. годину. Истраживања показују и да је у првом кварталу ове године, укупан промет робе широке потрошње, у односу на први прошлогодишњи квартал, опао за 11 одсто. Међу робом која се све мање продаје јесу слаткиши и пића.

У куповину се све чешће иде планирано и са списком, залихе се ређе праве, а избегавају се мамипаре као што су велики тржни центри.

Купци на Палилулској пијаци у Београду кажу да разлике у ценама постоје међу пијацама. Многе пензионерке купују, како кажу, кад имају паре, најчешће петком па им неопходне намирнице трају наредних седам дана.

Продавци кажу да је постало нормално да продају по једно јаје, кришку сира и батаке на комад.

У земљама запада, 10 до 20 одсто кућног буџета одлази на основне животне намирнице, у Србији 43 процента, наводе стручњаци.

Директор "Панела домаћинстава" у агенцији ГФК Александар Синђелић каже да су купци жељни да нешто купе, а знају да немају новца да то себи приуште.

"Друго, потребно је гориво да би се отишло у велику куповину, значи људи калкулишу, да би избегли велику куповину јер немају толико новца на гомили, одлазе у малу радњу која им је близу", каже Синђелић.

Према његовим речима, то је постао главни разлог за одабир места за куповину, нешто што је  близу, више асортиман није кључна ствар, као пре кризе 2008. године.

Пад куповне моћи за оне са нижим примањима, почео је и пре 2008. године. Ипак, истраживања показују да је у последњих 12 година, највише, али и са мање стратегија и планирања, српски купац пазарио од 2006 до 2008. године.