Заборављено домаће

Иако извозимо све више пољопривредно-прехрамбених производа, и даље их много увозимо. Прошле године, за куповину воћа и поврћа издвојено је 285 милиона долара, што је скоро за трећину већи увоз него 2010. године.

Морамо да увозимо јужно воће, кафу, морску рибу, али не и толико воћа и поврћа, које успева и на тлу Србије. Пре две године увезли смо осам хиљада тона црног лука, највише из Холандије.

Прошле године за увоз 25 хиљада тона парадајза дато је 18,5 милиона долара. У току 2010. године увезено је воће и поврће у вредности од 218 милиона долара, а прошле године 67 милиона долара више.

Агроекономиста Миладин Шеварлић каже да држава годишње издваја око 150 милиона долара само за оно воће и поврће које би могло да производи у Србији. "Зато је неопходно побољшати мере аграрне политике, посебно њихове дугорочне ефекте", каже Шеварлић.

Споразум Цефта, чији је Србија потписник, предвиђа бесцарински режим за производе из земаља чланица.

Из окружења најчешће увозимо рано воће и поврће, а извозимо житарице, млечне и месне прерађевине. Увозници, у трци за већом зарадом, често купују и храну коју наши земљорадници могу да произведу у довољним количинама, али им цена није увек конкурентна.

Стручњаци сматрају да би бољом организацијом, успостављањем чвршћих веза са трговцима - од произвођача до хипермаркета - уштедели знатна средства.

Весна Параушић из Института за економику пољопривреде каже да је либерализација трговне  неминовност. "То једноставно морамо прихватити и тражити начине да се изгради та конкурентност у оквиру садашње подршке која постоји за произвођаче", каже Весна Параушић.

Да би повећали производњу раног поврћа у затвореном простору које је неупоредиво рентабилније од оног на њивама, земљорадници могу да користе трогодишње кредите за подизање пластеника и стакленика и набавку потребне опреме под повољним условима, јер је годишња камата шест процената.