Прописи коче узгој нојева

Некада веома уносан, посао узгајања нојева, од којих се осим меса и јаја може добити и квалитетна кожа, данас је у опадању, па се та птица гаји на свега неколико места у Србији.

Фарма у Хајдукову код Суботице некада је бројала 1000 нојева. По италијанском моделу, овде произведени наресци, паштете и пршуте од нојевог меса, али и торбе и ципеле од нојеве коже, извозили су се у иностранство. Данас је у Хајдукову свега 15 ових птица.

Нојеви који се гаје у Србији достигну тежину и до 120 килограма. Женка у просеку, свака 2-3 дана снесе јаје које одговара колицини од 25 кокошјих јаја. Узгајивачи кажу, да им је производња нојевог меса била најисплативија деведесетих година. Како наводе, прописи их спречавају да посао наставе истим темпом.

Узгајивач нојева Петер Гуљаш каже да не препоручује бављење тим послом. "Нема продавница у којем би нојево месо и прерађевине могле да се продају, као ни откупа, па продаја иде на црно. Кажу није легално, а ја питам инспекторе кзашто је то нелегално када на пијацама у Суботици, Новом Саду и Београду свуда продају свеже месо", истиче Гуљаш.

Осим нојева, на фарми чији је део претворен у мали зоолошки врт, ту су и индијски биволи, ламе, затим рибњак, двадесетак врста патки. Основа посла данас је произвођња меса мангулице, чија цена, кажу произвођачи, једва покрива трошкове производње.

Петер Гуљаш Млађи напомиње да је гајење ових животиња почело је из љубави и хобија, а онда се развило у посао и мали зоолошки врт. "Од свих животиња овде на фарми, најзахтевније је радити са мангулицама", додаје Гуљаш Млађи.

Узгајивачи сматрају да би производњу нојевог меса у Србији требало уредити по угледу на фарме у Француској и Мађарској, где се у те сврхе користе капацитети говеђих кланица.