Шпанија без грчке репризе

На европским тржиштима поново се страхује за економију Шпаније и Италије. Због сумње у њихову способност да држе финансије под контролом, опет им расту трошкови задуживања и еврозона се нашла у новом зачараном кругу дужничке кризе. Европска унија, међутим, каже да су страховања претерана и да им не треба страна помоћ.

Шпанија не иде грчким стопама, без обзира на рецесију и велику незапосленост. Европска унија каже да су мере штедње довољне.

"Шпанска влада показује одлучност да спроведе неопходне реформе и, што је још значајније, да ове године смањи мањак у буџету на 5,3 одсто, а следеће на три одсто", каже Оливије Бејли из Европске комисије.

Европска унија много више цени труд шпанске владе него што га цене тржишта.

Камате на позајмице Шпанији скочиле су на забрињавајућих шест одсто, иако влада намерава да уштеди још 10 милијарди евра на резовима у здравственом и образовном систему, због чега је Шпанци оптужују да жртвује "државу благостања".

Влади у Мадриду није драго ни то што је прозивају у европским престоницама. Посебно су љути на италијанског премијера који каже да је Шпанија кривац за нову напетост у еврозони и на француског председника који је упорно користи као лош пример у својој предизборној кампањи, па у Паризу спуштају лопту.

Валери Пекрес, представница владе Француске каже да су страховања за шпанску економију претерана.

"Влада Маријана Рахоја спроводи храбре и неопходне структурне реформе, које ће побољшати потенцијал за остварење економског раста и довести до преокрета", каже Пекресова.

Иако већина економиста упозорава да је штедња за сваку похвалу, али да нема изласка из кризе док се не подстакне економски раст и запосленост, европске владе и даље праве резове.

У Хрватској ће у наредној години број јавних и државних службеника бити смањен за 10.000. У Грчкој је штедње свима преко главе, па је у току штрајк помораца који прети да поквари Ускршње празнике, као и протест пензионера.

Пред грчке ванредне изборе, у еврозони страхују да би штедња могла да буде доведена у питање, ако би политичке странке које су против ње добиле већину у парламенту, пошто су две традиционално доминантне странке у петој години кризе изгубиле подршку гласача.